За свега три године, интернет би требало да буде доступан сваком Европљанину. То је прописала ЕУ. У корак са тим и стратегија Србије, која се ипак не остварује, пре свега из финансијских разлога. Године 2011. УН су уврстиле право на интернет међу основна људска права.
„Не можемо без ваздуха, не можемо без интернета. Наравно, није исто, јер без ваздуха ми бисмо умрли, без интернета не бисмо, али би без интернета наш друштвени живот био дебело обогаљен“, објашњава маркетиншки консултант Војислав Жанетић.
Дан без конекције зато је за многе незамислив.
„Спојимо просветитељство и атинску демократију, додајмо технолошку револуцију, индустријску, после направимо од свега тога један безвременски парадокс и добићемо време у којем сада живимо. Ми смо се ментално прилагодили томе“, додаје Жанетић.
А уз помоћ интернета данас се купује, заљубљује, студира, оглашава, води политичка кампања. Тешко је да предвидимо шта ће следеће интернет да нам понуди.
„Имамо могућност да само отворимо телефон и да преко Фејсбука и Јутјуба направимо уживо пренос, направимо нашу живу телевизију за од двоје до два милиона људи. Након тога, ко зна, то је већ нека научна фантастика“, истиче Исток Павловић са Факултета за медије и комуникације.
У корак са развојем мреже је једна од најнеразвијенијих општина у Србији. Однедавно, у Петровцу на Млави, свако ко се прошета до главног шеталишта може да се повеже на глобалну мрежу.
Грађани кажу да им је интернет потребан да би се чули са пријатељима преко Вотсапа, Фејсбука, Инстаграма, Месинџера...
„Желимо да евентуалним улагачима, инвеститорима, приватницима у овој улици омогућимо брже и лакше пословање“, објашњава председник општине Петровац на Млави Душко Ненадић.
Петровац на Млави, где свака друга кућа користи интернет, илуструје спрски просек. Да би проценат био и већи, надлежни кажу – недостаје новац, неретко и знање.
„Ми сада покушавамо да развијемо пилот-пројекте у појединим општинама наше државе. Гледамо да то буду оне средине које нису баш урбане, чак и руралне. У њима је најтеже успоставити интернет“, каже Ирини Рељин из Министарства трговине, туризма и телекомуникација.
За колико новца бисте се одрекли „сурфовања“ на интернету – Србе нису питали, али јесу Американце.
Већина би се тешко одлучила да интернет не користи до краја живота, уз замену би можда могли да прихвате суму од неколико милиона, па до неколико милијарди долара. Многи су поручили – нема тих пара.
РТС