Некадашњи новинар НИН-а и генерални директор Тањуга, Лука Мичета, чувен је по својим биографијама српских владара. Према његовој дводелној и како сам каже можда и најобухватнијој биографији Црног Ђорђа, требало би разумети пре свега период у ком је Kарађорђе живео, али и то да није све било онако као што ми мислимо. О вожду Ђорђу Петровићу речено је и написано много тога, али увек понешто остане недоречено и нејасно из његове биографије.
“Ми врло често митску стварност доживљавамо као историјску. А то није тачно. Kарађорђе је био велики дипломата. Он је о љутом јаду забавио 10 великих везира Отоманске империје, три султана – Селима ИИИ, Мустафу ИВ, Мухамеда ИИ… водио преписку са Наполеоном, руским царем Александром И, аустријским царем Францом И”, прича Мичета. Према његовим речима невероватно је како један такав човек у једном тужном амбијенту где влада непојмљиво насиље “успева да пронађе људе попут Радета Вучинића који зна француски и кога ће послати код Наполеона.”
“Kарађорђе је имао изузетан осећај за државу, он је хтео да прави државу. Kолико је тешко Kарађорђу види се на примеру Марије Антоанете. Њој су одрубили главу у то време у Француској. Шта је онда могао да очекује један мали устанички вођа на Балкану одсеченом од света”, истиче Мичета у гостовању на “Хепи” телевизији.
Познато је да је Kарађорђе убио и оца и брата. Мичета открива праву позадину ова два убиства у породици Петровић: “Они су кренули да беже у Аустрију, њих 30-40, и Kарађорђев отац се уплашио и хтео да се врати. Рекао је својој жени Марици – “Ми се враћамо”. Она није хтела јер је желела да буде уз децу. Отац Kарађорђев је онда рекао да ће их све пријавити. Марица је саветовала Kарађорђу да га убије јер боље да он један страда него нас 40″, испричао је Мичета.
О томе шта се десило са вождовим братом, Мичета каже да је то био специфичан случај: “Морамо да схватимо да је то време непојмљивих злочина, посебно над женама. Са данашњег аспекта савремен човек то не може да разуме. Један од великих мотива Kарађорђа да се дигне против дахија и Османлија је било то насиље када су ударали на образ женама. У једном тренутку Kарађорђе је имао магазу у којој је трговао и рекао је брату Маринку – “Остављам ти пуну магазу, ти ово продај…” Kад се вратио магаза је била празна, а пара није било. Веома је био љут на брата. Онда се појавила једна жена и рекла – “Чекај, ми се боримо против турског зулума а твој брат је ударио на образ моје кћери”. И Kарађорђе узме конопац и баци Дукићу (посилном) конопац да овај пребаци преко уже… Овај узме конопац и намерно промаши да би Kарађорђа прошла љутња, да не би убио брата. Намерно промаши и други пут. У том Kарађорђе узме кубуру, а био је најбољи стрелац Првог српског устанка… Дукић је тада видео да нема више шале, пребацио је конопац и тако обеси брата Маринка”, каже Мичета.
Он даље објашњава да постоји легенда о томе како је вожд посетио мајку после убиства брата: “Наводно је Kарађорђе дошао и питао мајку: “Шта би ти урадила човеку који је то и то урадио … Она је рекла да је за тако нешто вешање. Тад јој рече да погледа кроз прозор… У том тренутку је видела обешеног Маринка… Али да се зна да је Kарађорђе суровостима прилазио само кад је морао да заштити то мало правде које је остало”, рекао је писац.
О убиству Kарађорђа, Мичета каже да вождова глава није морала да падне: “По мом суду та глава није морала да падне. Али та одлука да се убије вожд Kарађорђе је једна од најтежих и најмонструознијих одлука које су донете у српској историји”, закључио је Мичета.
Курир