Велики отаџбински рат је био најозбиљније искушење за Совјетски Савез, које се могло пребродити само помоћу енергије читаве совјетске државе и њеног народа. Мобилисано је око 34,5 милиона људи. Добровољци су непрекидно пристизали и поред војних неуспеха и тешких губитака.
1) Општа мобилизација у СССР-у је проглашена 22. јуна. Сваки грађанин који је имао 19 година био је дужан да ступи у совјетску армију. Младићи од 18 година имали су право да се пријаве као добровољци. Већ у првим данима рата хиљаде људи су се појавиле на зборним местима. Многи су страховали да ће се рат брзо завршити и они неће стићи да заштите отаџбину и покажу своју храброст.
Војну обуку на полигону фабрике „Магнезит“ изводи друг Дементјев.
Државни историјски музеј Јужног Урала. / russianphoto.ru
2) Стварност је, међутим, била далеко мање привлачна. Катастрофални порази и тешки губици у првим месецима рата приморали су совјетску власт да мобилише све грађане од 17 до 50 година. Укинута су чак и ограничења везана за мобилизацију деце репресираних и „непоузданих елемената“, тј. царских официра, свештеника, племића и козака.
Добровољци. Увежбавање борбе бајонетима у Првом батаљону 1. Московског комунистичког пука.
МАММ / МДФ / russianphoto.ru
3) И поред свега, добровољачки покрет није спласнуо током рата. Људи којима званично није било дозвољено да ступе у армију због инвалидитета, старости или из неких других разлога, често су покушавали да фалсификују документа како би могли бити регрутовани.
Сељаци у данима Великог отаџбинског рата.
russianphoto.ru
4) И поред опште мобилизације многи житељи Сибира и руског Далеког истока нису мобилизовани – остављени су у резерви за случај рата против Јапана који је очекиван током 1941-1942. године.
Војници Црвене армије у СССР-у.
Getty Images
5) У првих осам дана рата мобилисано је 5,3 милиона људи. Тако је број војника совјетске армије удвостручен.
Шишање у центру за мобилизацију Кијевског рејона.
Агенција „ФотоСоюз“ / russianphoto.ru
6) Сваки мобилисани радник је одмах напуштао посао и добијао плату за две недеље. Регрутима су бријали главу, одузимали им личне исправе и слали их у регрутни центар.
Кировска фабрика Народног комесаријата за производњу тенкова, сада Чељабинска фабрика трактора.
Државни историјски музеј Јужног Урала / russianphoto.ru
7) Неколико категорија грађана је било ослобођено од мобилизације. То су били жетеоци, дрвосече, људи који раде на речним бродовима, у фабрикама оружја, итд.
За време радова на обнављању лучних објеката у граду.
Јевгениј Халдеј/TASS
8) Уметници, глумци и спортисти такође нису мобилисани. Совјетски грађани немачког, румунског, финског, грчког, мађарског, кинеског и јапанског порекла су уместо на фронт упућивани у грађевинске батаљоне.
Техничка школа фабрике „Динамо“.
МАММ / МДФ / russianphoto.ru
9) После рата је совјетски војни врх схватио да је 11 милиона војника сувише много за мирнодопску армију, тако да 1946-1948. није било регрутације. Уместо тога је омладина ангажована на обнављању индустријског и пољопривредног потенцијала земље, а до 1948. године се број војника смањио на 2,8 милиона.
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.
РБТХ