Ангола важи за чиниоца мира и стабилности у региону Четири језера (Ангола, Замбија и два Конга). Али, ова афричка земља издржава бројну војску и држи до њене опремљености – злу не требало. Нафтна криза, а нафта је најважнији извор прихода земље, не допушта да се на светском тржишту армија Анголе опрема новим борбеним средствима. Зато је морала да се окрене јефтинијој варијанти – оспособљавању онога што се затекло на њеном тлу. А наслеђено је из рата за независност и вишегодишњег грађанског рата на стотине и хиљаде тенкова, оклопних борбених возила, топова и хаубица, камиона… Све то, неисправно и хаварисано, једе рђа. Гледамо ових дана у Луанди и око главног града „гробља старудије”, али смо видели и како их мајстори дижу из мртвих и упућују на маневре и полигоне за војне вежбе.
Најважнији партнер анголске армије у овом послу је београдска компанија „Јомил”. Прихватила се подухвата од којег би свако дигао руке: поставља на ноге борбену технику којој би се могле обрадовати још само топионице у железарама. То чини већ пету годину, а резултат је: 411 тенкова Т72 и Т55, оклопњака и артиљеријског оруђа предато је потпуно исправно војним гарнизонима. „Јомилов” сервис за ремонтовање „Фунда” је на 60 километара од Луанде. Шеф сервиса, електроинжењер Миланче Шиндић, истиче мајсторство своје екипе:
– Дошли смо овде на ледину, сами смо конструисали машине и алат за ремонтовање. На почетку нас је било 60, сада је двадесетак, али ћемо ускоро дуплирати тим, а читава компанијина колонија ће, идуће године, нарасти на 150 људи. До нове године ћемо ремонтовати још 22 стара тенка Т72. Афричко сунце је немилосрдно, али навикли смо, има нас који смо четири године овде.
Из „Фунде” се враћамо у Луанду где је „Јомилов” сервис за ремонт руских камиона „урал” и „маз”. Чусмо податак да широм Анголе има око пет хиљада старих, непокретних „урала” који чекају мајсторе. Неће сви моћи на точкове – многе је немогуће избавити, али стотине ће бити као нови кад прођу сервисном траком.
– Опремили смо халу од 7.800 квадрата. Видите, дуж хале је права индустријска линија, све машине и транспортне механизме смо сами осмислили и направили. У стању смо да свакога сата са линије изађе по један потпуно оспособљен камион. Деловима се снабдевамо на три начина: купујемо од руске фабрике камиона и контејнерима их допремамо у Анголу, неке делове правимо у нашим фабрикама у Баћевцу и Врднику, а доста их скидамо и са старих возила која немају шансу да „проходају”. Управо се спремамо да ремонтујемо 50 отписаних „урала” и предамо их војсци – прича нам Жељко Зељковић, машински инжењер, конструктор мотора, некада директор београдског предузећа „21. мај”.
Док не стигне први „урал” на линију, у хали неколико наших мајстора и анголских војника „враћају из мртвих” зарђале руске „калашњикове” који су, ко зна колико времена, провели закопани у песку.
У кабинету команданта техничке службе анголске Копнене војске генерала Артура Гонсалвеша, бележимо похвале упућене председнику „Јомила” генералу Јовану Чековићу:
– До сада нисмо имали тако добру сарадњу са партнерима ни из једне државе као што је „Јомил”. Заиста, радите веома професионално и поштено. На српску компанију рачунамо и у наредним годинама. Према њој имамо још старих финансијских обавеза, криза нафте је искомпликовала ствари, али наш министар одбране је рекао да се ситуација побољшава и да ћемо у 2017. години почети да отплаћујемо стара и редовно измирујемо нова дуговања.
Чековић је генералу Гонсалвешу и начелнику Генералштаба Жералду Нунди понудио три програма за 2017. годину. Први је заједничка производња у Анголи борбеног оклопног возила „паланка негра” („црна дивокоза”), а други, такође, заједничка производња минобацача сва три калибра (60, 82 и 120 мм). Обе производње су освојене у „Јомиловој” фабрици и могу бити занимљиве и за трећа тржишта. Трећи програм је обука 30 младих Анголаца за квалификоване механичаре разних специјалности потребних за техничко одржавање борбених средстава. У Баћевцу код Београда отвара се школа са интернатским смештајем, ту ће стицати теоријско знање једну годину, а потом, под руководством наших инструктора, обавити једногодишњу праксу у „Јомиловим” сервисима у Анголи. Следи потписивање уговора за сва три програма.
То је, ето, добар део приче о корисној симбиози наше компаније и анголске армије која траје пет година, а сви су изгледи да ће још дуго трајати.
Бошко ЛОМОВИЋ, Политика