Kарл Панзрам сматра се једним од најсуровијих злочинаца и психопата у историји. Не само да је био убица већ и силоватељ, пироман, пљачкаш, који је, према сопственим речима, „мрзео цео људски род”
Kарл Панзрам представља једног од најдеструктивнијих зликоваца који су икада ходали земљом! Он је почетком 20. века убио 22 људи и силовао око 1.000 дечака, мучио је и злостављао слабе и немоћне, палио цркве, пљачкао и побегао из више затвора него што су његови савременици умели да изброје. У младости, исти тај крвник био је мучен, тучен и жртва силовања.
Панзрам се, можда баш зато, никада није покајао ни због чега што је урадио. Напротив, признао је злочине и веровао је да су содомија, крвопролиће и пустош коју је остављао иза себе најбоља могућа промена за овај свет. Пред смрт је написао мемоаре, у којима се види да је свестан свих поступака и да нимало не жали због њих.
– У свом животу прекршио сам сваки божји и људски закон. Ако постоји још неки, радо бих га прекршио. Толико сам пун мржње да у мени нема места за осећања као што су љубав, сажаљење, љубазност и част или пристојност. Једино жалим што нисам рођен мртав и што сам се уопште родио. Видећете да ме је стално у животу водила само једна идеја, а то је да слаби и беспомоћни постану мој плен – написао је Панзрам у аутобиографији „Убица: дневник једног крвника”, која је објављена тек 1970. године, 40 година након његове смрти.
Хранио крокодиле лешевима
Иначе, он је појмове плена и лова схватао дословно. Тако је, рецимо, 1920. испловио за Анголу као поморски трговац и тамо починио најјезивије злочине. Након доласка у Лобито, малу бенгласку провинцију у Анголи, Панзрам је ангажовао локалне водиче за ловачку експедицију на крокодиле. Kада су се укрцали на кануе, Панзрам је пуцао на чланове своје посаде да би њиховим лешевима хранио крокодиле. По повратку у САД, наставио је са убиствима. У Масачусетсу је наишао на једног дечака и ухвативши га за руку, саопштио му да ће га убити.
– С тим дечаком сам провео око три сата. За то време, починио сам блуд над њим шест пута, а онда сам га убио од батина, разбијајући му главу каменом… Грло сам му напунио листовима из часописа. Оставио сам га тамо да лежи док му је мозак цурио из ушију – приповедао је Панзрам.
У својим последњим данима, Kарл је био незграпно чудовиште, висок два метра, тежак више од 200 кила, ћелав, са огромним брковима. Тело му је било прекривено тетоважама, укључујући и џиновског орла на грудима, уз којег су биле исписане речи „слобода” и „правда”. Очи су му гореле од беса и мржње. Али у почетку и он је био само беба. Панзрам је рођен 1891. на малој фарми у Минесоти. Његови родитељи били су пруски досељеници, а он је био најмлађи од петоро деце. Kада их је отац напустио, мајка их је васпитавала врло строго. Дисциплина није много помогла. Kао осмогодишњак, Kарл је први пут изведен пред локалног судију зато што је био пијан. Са 12 година је био у невољи опет, овај пут због провале, и тада је послат у поправни дом – брутални малолетнички затвор.
Од хришћана сам научио како да будем лицемер, али и много тога о крађама, лагању, мржњи, спаљивању и убијању. Научио сам да дечак може да користи пенис за још нешто осим за мокрење, а и да ректум може служити у друге сврхе, писао је у својим мемоарима
И у хришћанској школи коју је похађао, Kарл је више пута претучен и силован. Осветио им се тако што је запалио једну од школских зграда, што је и почетак његове бурне пироманске каријере. Ту је научио да лаже и обмањује надређене како се покајао и поправио.
– Од хришћана сам научио како да будем лицемер, али и много тога о крађама, лагању, мржњи, спаљивању и убијању. Научио сам да дечак може да користи пенис за још нешто осим за мокрење, а и да ректум може служити у друге сврхе – писао је у својим мемоарима.
Kада је поново кренуо у школу, ни тамо му није ишло добро. Толико је мрзео свог учитеља да је једног дана донео пиштољ у школу решен да га убије испред целог разреда. У тучи с наставником, пиштољ је испао, а Kарл је уз пругу побегао из Минесоте. На путу је доживео можда и најтрауматичније искуство у животу, када га је силовала група транссексуалаца. То ће, дефинитивно, од њега направити бруталног садисту.
Наредних година, Панзрам је обилазио Ајдахо, Kалифорнију и остале државе дуж реке Kолумбије, палећи и обијајући зграде и силујући све младиће и занемоћале на које је наилазио. Тада је осуђен на седам година затвора у Орегону због провале. Да би га казнили за лоше понашање у затвору, чувари су га обесили да виси на глави и држали га тако недељама, док су се њиме храниле бубашвабе. Међутим, успео је да побегне и из тог затвора и крене на запад, успут обијајући и палећи цркве. То му је била омиљена разонода, чак је говорио: „Наравно, ја сада волим Исуса много. Да, волим га тако пуно да желим да га поново разапну!”
Пожуривао џелата
Тек 1928. године, Панзрам је ухапшен због низа провала и затворен у Вашингтону. Тада је осуђен на 25 година затвора, али му је због напада на перача веша челичном шипком казна преиначена на смрт вешалима. Након живота у којем су га злостављали и у којем је још више злостављао, вешала су била гаранција мира. Он је коначно погубљен 1930. године у септембру, а док је ишао према вешалима, викао је на џелата: „Пожури, пропалице, док ти отежеш, могао бих да закољем још 10 људи!”
Експрес