Кина се данас често у медијима описује као једна од земаља која већ „живи у будућности“, али ако се замислимо у 2100. години, слика постаје још драматичнија и готово научно-фантастична.
У том сценарију, кинеска технологија није само напредна — она је постала стандард за читав свет. Градови су потпуно умрежени у један огроман дигитални систем где се саобраћај, енергија, безбедност и комуникација управљају у реалном времену помоћу вештачке интелигенције.
На улицама више готово да нема класичних аутомобила које људи возе. Саобраћај се састоји од аутономних возила, дрон-таксија и робота који се крећу тротоарима и посебним „паметним тракама“ за доставу и логистику. Роботи достављачи сами прелазе улице, комуницирају са семафорима и другим системима, и практично функционишу као део градског организма.
У многим кинеским мегаполисима роботи више нису изузетак већ свакодневица. Постоје роботи-полицајци који надгледају безбедност, роботи-медицинари који долазе на кућне адресе, као и индустријски роботи који одржавају инфраструктуру без људске интервенције. Људи и машине живе у симбиози — не као научна фантастика, већ као нормалан живот.
Кинеске компаније у том свету предњаче у развоју вештачке интелигенције, квантних мрежа и хипер-брзих транспортних система. Путовања између градова трају минуте захваљујући вакуумским цевима и магнетним возовима нове генерације.
Због огромних улагања у истраживање и развој, Кина је у тој визији 2100. године технолошки центар света — не само по производњи уређаја, већ по стварању самих стандарда како се технологија користи у свакодневном животу.
Ипак, такав свет има и своју другу страну: питања приватности, контроле и односа човека и машине постају кључне теме друштва. Али у свакодневици обичних људи, доминира утисак да су роботи и вештачка интелигенција једноставно постали још један слој града — као струја, вода или интернет данас.