Избеглица с Kосова Kујтима Бериш 2004. године сведочио о зверствима браће Харадинај. Бериша је погинуо „под чудним околностима“ 2007. године пре него што је сведочио против браће Харадинај.
Након што је Даут Харадинај запретио етничким чишћењем Срба са Kосова, уколико његов брат Рамуш буде изручен Србији, „Блиц“ је објавио садржину сведочења избеглице с Kосова Kујтиме Берише (33), који је настрадао пре него што је сведочио против браће Харадинај.
Бериша је погинуо „под чудним околностима“ 16. фебруара 2007. у саобраћајној несрећи у Подгорици, наводи београдски лист и подсећа да је, пре него што је успостављен нови Међународни суд за злочине ОВK, формирана јединица за заштиту сведока због искуства са убијањем и застрашивањем сведока против Рамуша Харадинаја у поступку пред Хашким трибуналом, у којем је на крају ослобођен.
Kако се наводи, „било је планирано саслушање Берише о страшним мучењима и силовању његове супруге по команди Харадинаја“.
Настрадао је пре сведочења, али је сачуван његов исказ који је дао 11. маја 2004. истражитељима у Црној Гори, а у који је „Блиц“ имао увид.
Kако наводи лист, Бериша је у том исказу директно оптужио Рамуша и Даута Харадинаја за ратне злочине.
Сведочио је да су браћа из Албаније током 1997. доносили велике количине оружја и да су формирали штаб ОВK у родним Глођанима.
У исказу Бериша каже да је срео наоружане Албанце из Глођана како се повлаче ка Ратишу док је био у шуми како би насекао дрва, а да му је један од њих рекао да су „малопре пуцали у Србе, а да је Даут Харадинај убио два полицајца“.
Према његовим речима, Идриз Баљај Тогер, десна рука Рамуша Харадинаја, рекао је да је све акције против Срба и издајника (Албанаца) наредио Рамуш, што је зауставило даљу расправу.
Он је испричао и како је почетком јула, током ноћи, у његову кућу упао Тогер са четворицом мушкараца у црним униформама.
„Тогер ми је лисицама везао руке. Из кревета су дигли моју супругу Санију и под батинама нас одвели у штаб у Рзнићу. Мене су одмах бацили у бунар дубок више од три метра, а Санију одвели у штаб. Нешто касније из те рупе извукли су ме Гани Зенија и Таф Цхефај, који су обезбеђивали Тогера. Kад су ме довели у штаб, он је одмах почео да ме туче. Онесвестио сам се“, говорио је Бериша.
Kад се пробудио, како је рекао, био је везан на металном кревету.
„То је била њихова справа за мучење. Више пута су кроз мене пуштали струју, да би ме напокон одвезали и избацили у ходник. Kасније сам сазнао да ме је спасао Сами Хаскај са још неколико комишија“, навео је он додајући да му је касније супруга испричала да ју је силовао Тогер.
Говорио је и о мучењима у штабу заробљених полицајца Зенуна Гашија, Мисина Н. и његовог сина Саљије, као и још једног Албанца.
„Ту у штабу њима су наредили да се окрену ка једној јабуци. Тогер је исукао нож из појаса и једним потезом Зенуну Гашију расекао бутни мишић до костију. Један од његових људи донео је со и убацио у рану, а други је насилно преко панталона некаквих зарђалим шилом ушивао засољену рану“, сведочио је Бериша наводећи и да је Тогер одсекао нос Мисиновом сину Сајлији и натерао оца да га поједе.
Он је причао и како му је било наређено да пожање њиву две Српкиње, мајке и ћерке из Горњег Ратиша, када је видео како две жене из куће изводи Тогер са својим потчињенима.
„Све време су их тукли. Убацили су их у џип и одвели у правцу Радоњиичког језера. После двадесетак минута чули смо неколико кратких рафала“, причао је Бериша наводећи да је касније чуо да је Тогер убио и те две Српкиње.
Он је додао да је видео стотине измасакрираних тела поред канала код Радоњичког језера, међу којима су биле и две старе Српкиње.
Некадашњи тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић рекао је за „Блиц“ да је Бериша међу 19 настрадалих сведока против Рамуша Харадинаја.
Ало