Министарка иностраних послова Аустрије Kарин Kнајсел рекла је да је неопходно да земље региона сада искористе динамику која постоји у Бриселу и многим чланицама ЕУ у циљу приближавања Унији. Најавила је да ће Србија и Западни Балкан бити један од приоритета председавања Аустрије ЕУ.
Аустрисјка министарка Kарин Kнајсел оиценила је да догађаји на северу Kосова представљају велики корак уназад у односима Београда и Приштине.
Kарин Kнајсел, која је јуче допутовала у Београд, у интервјуу Тањугу истовремено истиче да се тај „стари, вишедеценијски баласт“ мора решити разговорима.
Своју балканску турнеју она је почела у понедељак посетом Kосову, где је, како каже, била од 1999. често, и видела је шта се променило, а шта није.
„Стигла сам око поднева на разговор са својим косовским колегом, и обишла сам аустријски контингент при Kфору. Имала сам утисак, јуче око 14 сати, да је дошло до смањења тензија. Међутим, 24 сата касније морам рећи да је тај утисак био погрешан. Око 14 сати није било ни назнаке шта ће се догодити пар сати касније. Након догађаја на северу, увеце сам седела пред телевизором и имала сам утисак да су многи косовски политичари схватили да су косовске снаге безбедности преоштро и претерано екстремно реаговале“, истакла је Kнајсел.
Упитана шта према њеном мишљењу треба да садржи, од ЕУ тражени, правно обавезујући споразум Београда и Приштине, рекла је да не зна детаље, али да претпоставља да преговори треба да одлуче шта ће тај документ садржати.
„Ради се о узимању и давању у преговорима. Оно што је одлучујуће за приближавање свих држава региона јесте да се морају решити старог баласта, а баласт који постоји између Београда и Прштине је нешто за шта се мора наћи заједничко решење. То је тешко решити споља, већ мора бити подржано изнутра“, уверена је она.
Kнајсел је казала да је свесна да је оно што се јуче десило на северу Kосова тежак корак уназад и рекла је да је последње вече мало спавала, после турбуленција које су се догодиле на Kосову, а „са погледом на посету Београду“.
Према њеним речима, неопходно је да земље региона сада искористе динамику која постоји у Бриселу и многим чланицама ЕУ у циљу приближавања Унији.
Указала је да свака земља мора интерно да спроведе потребне промене, било да се ради о реформама администарције, изборног закона у случају БиХ, или у случају Београда и Приштине – решавање међусобних односа.
Изразила је наду да ће свака земља за себе умети да искористи постојећу динамику, и додала да Аустрија није неко ко помаже „из сажаљења“:
„Помагање није дипломатска категорија. Свако има интересе, а наш интерес је да све земље у региону боље функционишу у свим областима. Желимо да асистирамо у томе“, објаснила је Kнајсел и додала да је Аустрија, због географске близине, много заинтересованија и да због тога жели да зна шта мисли Србија, где су проблеми.
„Циљ посете да чујем који су интереси и жеље Србије“
Kнајсел је рекла да је циљ њене посете да чује који су интереси и жеље Србије, и указала на јасну тежњу аустријске владе да земље региона још више приближи Европи.приоритета председавања Аустрије ЕУ.
Аустрисјка министарка Kарин Kнајсел оиценила је да догађаји на северу Kосова представљају велики корак уназад у односима Београда и Приштине.
Министарка иностраних послова Аустрије Kарин Kнајсел
„Потребно је држати отворене канале комуникације“
Министарка Kарин Kнајсел истакла је да званичан Беч није у пуном обиму подржао мере против Русије, јер сматра да треба држати отвореним канале за комуникацију.
Она је указала да је ситуација између ЕУ и Русије пуна тензија после напада отровом на двоструког агента у Великој Британији.
„Последње две, три недеље тензије су се повећале. Ја сам била на Савету шефова дипломатија ЕУ и канцелар Себастијан Kурц на Савету шефова држава и влада ЕУ, где смо се изјаснили солидарним са Великом Британијом. Међутим, јасно смо рекли да мере, које су предложене, у том обиму нећемо подржати, а тиче се протеривања руских дипломата, као што то чини низ других земаља, и САД“, нагласила је Kнајсел.
Истакла је да то није позиција Аустрије. објаснила је да је Аустрија седиште међународних организација као што су УН и ОЕБС.
Kарин Kнајсел, која је јуче допутовала у Београд, у интервјуу Тањугу истовремено истиче да се тај „стари, вишедеценијски баласт“ мора решити разговорима.
Своју балканску турнеју она је почела у понедељак посетом Kосову, где је, како каже, била од 1999. често, и видела је шта се променило, а шта није.
„Стигла сам око поднева на разговор са својим косовским колегом, и обишла сам аустријски контингент при Kфору. Имала сам утисак, јуче око 14 сати, да је дошло до смањења тензија. Међутим, 24 сата касније морам рећи да је тај утисак био погрешан. Око 14 сати није било ни назнаке шта ће се догодити пар сати касније. Након догађаја на северу, увеце сам седела пред телевизором и имала сам утисак да су многи косовски политичари схватили да су косовске снаге безбедности преоштро и претерано екстремно реаговале“, истакла је Kнајсел.
Упитана шта према њеном мишљењу треба да садржи, од ЕУ тражени, правно обавезујући споразум Београда и Приштине, рекла је да не зна детаље, али да претпоставља да преговори треба да одлуче шта ће тај документ садржати.
„Ради се о узимању и давању у преговорима. Оно што је одлучујуће за приближавање свих држава региона јесте да се морају решити старог баласта, а баласт који постоји између Београда и Прштине је нешто за шта се мора наћи заједничко решење. То је тешко решити споља, већ мора бити подржано изнутра“, уверена је она.
Kнајсел је казала да је свесна да је оно што се јуче десило на северу Kосова тежак корак уназад и рекла је да је последње вече мало спавала, после турбуленција које су се догодиле на Kосову, а „са погледом на посету Београду“.
Према њеним речима, неопходно је да земље региона сада искористе динамику која постоји у Бриселу и многим чланицама ЕУ у циљу приближавања Унији.
Указала је да свака земља мора интерно да спроведе потребне промене, било да се ради о реформама администарције, изборног закона у случају БиХ, или у случају Београда и Приштине – решавање међусобних односа.
Изразила је наду да ће свака земља за себе умети да искористи постојећу динамику, и додала да Аустрија није неко ко помаже „из сажаљења“:
„Помагање није дипломатска категорија. Свако има интересе, а наш интерес је да све земље у региону боље функционишу у свим областима. Желимо да асистирамо у томе“, објаснила је Kнајсел и додала да је Аустрија, због географске близине, много заинтересованија и да због тога жели да зна шта мисли Србија, где су проблеми.
„Циљ посте да чујем који су интереси и жеље Србије“
Kнајсел је рекла да је циљ њене посете да чује који су интереси и жеље Србије, и указала на јасну тежњу аустријске владе да земље региона још више приближи Европи
Србија је, истиче, у Европи, али сада треба да се још више за њу политички веже.
„Намера ми је да са мојим српским саговорницима разговарам не само поводом предстојећег председавања Аустрије ЕУ, већ да боље разумем српске интересе и жеље“, објаснила је она.
Шефица дипломатије Аустрије је подвукла да је од преузимања министарске функције избегавала да користи појам Западни Балкан, јер је то за њу вештачки назив, те да она говори о југоисточној Европи.
„Београд, Сарајево то су европски градови, они су део Европе у потпуности“, рекла је шефица аустријске дипломатије.
Најавила је да ће свакако Србија и Западни Балкан бити један од приоритета председавања Аустрије ЕУ.
Подсетила је да скоро две деценије није било никаквог интересовања за овај део света.
„Сећам се 90-тих година, када су због ратова од Вашингтона до Лондона успостављени експерти за овај регион. Свако минситарство спољних послова имало је своје експерте за Балкан. Онда је дошла 2001. и 11. септембар, као и рат у Ираку, и балкански експерти замењени су експертима за Блиски исток. Нестало је интересовање за овај регион. Од пре годину дана може се рећи да постоји нова динамика у Бриселу, коју треба искористити“, нагласила је Kнајсел.
Она је подсетила да Србију и Аустрију не повезује само историја, обележена и успонима и падовима.
„Једна од мојих омиљених књига је „Сеобе“ Милоша Црњанског, преко које сам схватила однос Београда и Беча, однос љубави и мржње. Нас повезују географија, заједнички интереси. Аустрији је важно да Србија у Европи не буде само географски, већ и политички и економски утемељена“, подвукла је Kнајсел.
Аустрија, према њеним речима, може пружити подршку Србији тиме што би боље разумела интересе Београда кроз разговоре, а што се привреде тиче каже да је на привредницима да одлуче где ће да улажу, те да политика може само да створи повољне услове.
РТС