Кад´ увиде да Царство пропада , архиепископ Србски и патријарх Јефрем сазва духовни Сабор у Пећи лета Господњег 1377. Договорише се да сазову све Србске кнежеве (осим Алтомановића). Запретише проклетством и одлучењем кнежевима који не дођу. Предложише за Краља Рашке човека “…. осведочененог добрим делима, силан и искусан у војничким вештинама, потеклог из две Царске лозе, по мајци од ћерке краља Милутина, чија мати је била ћерка Андроника Великог.“
У Призрену, пред свим Кнежевима – руком архиепископа Јефрема лета Господњег 1377 – проглашен је и помазан Велики Кнез Лазар Хребељановић. “…Сви му изразише оданост, осим Вукашиновог сина Марка, који се надао да ће примити Краљевство, па је тајно отишао у свој Прилеп ”.
Недуго затим оданост одказује и Бајоша ( Балша ), због своје жене – Маркове сестре .
Кнез Лазар је уложио много труда да одржи мир у Србским земљама. Једну ћерку је удао за Николаја Гару – Палатину угарског Краљевства, а ћерку Миљу (Милеву) је заручио за Балшиног сина.
Запис књиге “Троношки родослов“ каже : ”…Миља је после Лазареве смрти, била удата за турског султана Бајазита. Уместо ње – за Балшу се касније удала друга Лазарева ћерка, која је била жена Милоша , кнеза и војводе целе војске. “
Српака историја