Ко је Алија Изетбеговић?

Алија Изетбеговић је 1946. године ухапшен због контрареволуционарног деловања и напада на уставни поредак Југославије. Тиме се није хвалио, али није ни крио своје наводно неслагања са комунистичком партијом, како је имао обичај да каже. Ипак, то је само део истине.

Како су неки  медији објавили, Алија је за време рата био члан панисламистичке организације “Млади муслимани“, односно њене нацистичке фракције која је подржавала озлоглашену СС Ханџар дивизију. Једна од оптужби на суђењу  је била и активно учешће у агресорској армији. Ако је све то заиста тако како медији тврде, онда се млађани Алија извукао само са пацкама јер су многи Срби робијали годинама за само једну погрешну реч, на погрешном месту… Да ли је и у то време неко стајао иза њега просудите сами јер је већ по одслужењу казне уписао факултет и дипломирао право 1956. године. Многи извори тврде да је Алија за време служења казне врбован од стране УДБА. Заиста је сумњива чињеница да Алија није одслужио обавезни војни рок у трајању од три године, него након затвора одлази у цивилство и наставља са активностима у Младим муслиманима. Такође је сумњиво и то што је врло брзо похапшен комплетан врх ове илегалне организације.

До почетка седамдесетих се политички профилисао и 1970. године објављује свој политичко-верски програм  под називом “Исламска декларација“, где се залаже за државни поредак утемељен на принципима сунитског ислама, и законе засноване на шеријатском праву. Убрзо његове идеје постају све радикалније и уз себе окупља једну мању групу интелектуалаца. 1980. године објављује своје најважније дело “Ислам између истока и запада“. У свом делу кроз расправу о положају муслиманске верске заједнице у Југославији, наговештава и идеју о етнички чистој БиХ. 1983. године је ухапшен са групом истомишљеника и оптужен за национализам и ширења непријатељске пропаганде. На познатом “Сарајевском процесу“ су доказана дела против народа и државе и осуђен је на 14 година затвора. Занимљиво је и да се управо на овом процесу по први пут помиње термин “етничко чишћење“.

Постоји могућност да је Изетбеговић ваљано вршио задатке које му је давала УДБА све до почетка осамдесетих. Након смрти Јосипа Броза Тита, осетивши климу распадајућег комунизма, отказује послушност и враћа се својим идеалима.

1988. године су сви политички осуђеници амнестирани и Алија не губи време. Убрзо започиње велику политичку акцију и 1990 оснива странку муслимана-националиста (који се касније прозивају Бошњацима), под називом Странка Демократске Акције (СДА). Иако је Фикрет Абдић добио више гласова на изборима, Алија постаје муслимански члан босанско-херцеговачког председништва. Свестан слабости муслимана у БиХ, мудро се држао по страни за време сукоба и напада Хрвата на Србе у србској Крајини. Чекао је погодан тренутак и знак са запада. Дочекао је то у марту 1992. године када проглашава независност. Не прихватајући “Лисабонски договор“, повлачењем свог потписа, отпочео је рат на целом подручју Босне и Херцеговине…

На слици горе видимо муфтију Ел Хусеинија који поздравља нацистичким поздравом припаднике СС Ханџар дивизије. Видимо муслиманске добровољце који носе фесове са ознаком мртвачка глава и СС орао. Фес су носили  како војници-муслимани, тако и немачки припадници Ханџар дивизије. Било је више модела у различитим бојама (зелени, црвени, са или без кићанке). На оковратницима униформе је била извезена крива сабља, као симбол муслимана и кукасти крст. На слици испод видимо Алију и Мустафу Церића.