Серија „Сенке над Балканом“ отворила је ретко испричану причу о Војиславу Танкосићу, команданту и оснивачу четничког одреда, и мајору српске војске. Танкосић је као један од оснивача организације „Црна рука“ наоружао припаднике „Младе Босне“ који су извршили сарајевски атентат. Након погибије 1915. године, Аустроугари су откопали његов гроб у Трстенику и сликали се поред тела како би новине објавиле да је неустрашиви Воја Танкосић, мртав
Војислав Танкосић је 1908. године формирао у Прокупљу четничку школу у којој су припремани добровољци за извршавање специјалних задатака у Босни. Ширио је мрежу и регрутовао добровољце за сукоб који се сматрао неминовним. У Србији је било организовано око 5.000 добровољаца. Аустријска и мађарска штампа тада су извештавале да у Србији има спремних 1.000 чета од по 20 добро обучених четника.
Пред избијање рата, марта 1912. године, обучавао је добровољце. Долазили су му добровољци из свих српских крајева. Танкосић је био веома строг при селекцији, па је рецимо од 2.000 одабрао само 245 добровољаца. Тада је рецимо одбио Гаврила Принципа због слабе конституције.
– Танкосић је касније баш Принципу и друговима дао пиштоље и бомбе. Аустроугари су после атентата у Сарајеву, у ултиматуму који је послат Србији, тражили да им се Танкосић изручи. Приликом повлачења српске војске 1915. Танкосић је био тешко рањен негде између Свилајнца и Деспотовца, где је са својим четничким одредом држао одступницу. Интересантно је да је он из тог места где је био рањен доведен у болницу у Трстенику, а не рецимо у Kрушевац. Али, то се догодило због тога што је његова организација „Црна рука“ баш у овом месту имала веома јако упориште – каже за „Блиц“, историчар Иван Нешић из Трстеника.
Танкосић је од последица рањавања врло брзо умро, а након уласка Аустријанаца у Трстеник, одмах су тражили да се откоп а гроб како би се уверили да је стварно мртав.
– Тело је откопано и сликали су га како би њихове новине у Аустрији, Хрватској, Мађарској и Бугарској објавиле да „страшни“ Воја Танкосић више није жив. Kод нас у Трстенику, постоји легенда да су га његови саборци из организације закопали са тајном архивом и са благом, и да су Аустријанци откопали тело другог војника који је био у његовој униформи. Та тајна архива „Црне руке“ о којој се прича, изгледа да никада није пронађена, јер би до сада вероватно била обелодањена – рекао је Нешић, напомињући да су посмртни остаци пренети 1922. године и на Ново гробље у Београду.
Страх и трепет за непријатеље на југу
Танкосић је водио напад на бугарску чету у селу Страцину 1908. што умало није изазвало српско-бугарски рат. У Првом балканском рату Танкосићев Лапски одред отпочео је операције у турској позадини два дана пре избијања рата код карауле Мердаре. Изгледа да је самоиницијативно започео рат без одобрења надлежне команде. Четници су водили борбу три дана све док се није укључила српска редовна војска. Српска војска однела је победу а Танкосићеви четници први су ушли у Приштину. Танкосић је био одликован карађорђевом звездом са мачевима.