Београд – Амерички дипломата Метју Палмер који је годинама вршљао по Србији, правећи паклене планове како да потпуно разори ову несрећну балканску државу, данас са позиције директора Канцеларије за Југоисточну Европу у Стејт департменту, супротно стратегији коју води нова администрација председника Доналда Трампа, настоји да по сваку цену одржи диктатуру у Србији и на Балкану, да онемогући да Сједињене државе колико толико поправе грешке и злочине које су починиле и у овом делу света.
Давне 1995. године упознао сам америчког дипломату Метју Палмера, тада саветника у Амбасади Сједињених Држава. Милошевић је улазио у отворену диктатуру, а моја маленкост се томе, као новинар, жестоко противила. Случајно сам сачувао и његову визит карту из тог периода. За разлику од осталих дипломата које сам познавао, господин Метју ми се чинио, на неки начин, чудним човеком.
Ових дана, док Вучићева Велика пропаганда лажи води бесомучну кампању за градске изборе, господин Палмер са позиције директора Канцеларије за Југоисточну Европу у Стејт Департменту, снажно притиска и америчке дипломате у Амбасади у Београду да подржавају диктатуру Вучића, а директно прети малобројним опозиционарима да не доводе Вучићеву власт у питање. Једном од њих, у свету врло угледном, пре три недеље господин Палмер је рекао да су Срби лоши људи, да је Вучић геније, који, рекао је, може да “након што смо убили Олвера Ивановића“ оде на Косово и „да тај случај нико више не помиње“!
Наравно, то није тачно, јер се случај покојног Ивановића нашао неколико дана касније и на седници Савета безбедности.
Ко је господин Палмер, који воли поражену Србију?
Како стварно (и укратко) изгледа Палмерова професионална биографија? Од 1980. до 1984. године, студирао је уметност на Источноазијском универзитету. Али, Палмер је своју праву „академску едукацију“ почео на Универзитету у Мичигену где је положио мастер из уметности на јапанским студијама (1991 – 1992) учећи и јапански језик. 1993. до 1995. године, Палмер већ ради у амбасади САД у Београду као аналитичар економских и политичких прилика у распадајућој Југославији.
Од 1995 до 1997. године, директно је подређен тадашњој државној секретарки САД, Медлин Олбрајт и бави се „Источним Медитераном“ (назив је касније промењен у „Западни Балкан“).
Тадашња државна секретарка „препознала“ га је као врсног талента и „колекционара људске интелигенције“. Од 1997. до 1999. године, добио је специјална овлаштења и специјална задужења за Србију и Црну Гору, а добио је и задатак да испрати покушај мировне конференције између Срба и Албанаца у париском дворцу Рамбује.
САД: Напад на сиријску војску није искључен
Од 2003. до 2006. године, радио је у амбасади САД на Кипру у Никозији, где је „опипавао“ терен на линији поделе између кипарских Грка и кипарских Турака. Од 2006. до 2007. године, био је саветник Џорџа Буша и његових агената у Националној безбедности.
Но, Палмер још увек није довршио своје обавештајно школовање, па је већ као ветеран положио мастер (2007 – 2008) у школи Националне стратегије безбедности. Од 2008. до 2010. године, Палмер се налази у југоисточној Азији на позицији шефа канцеларије САД за Бурму, Лаос, Камбоџу, Тајланд и Вијетнам.
Од 2011. до 2014. године, поново је саветник амбасадора САД у Србији. Од 2014. до 2016. године, поново га враћају на питања југоисточне Азије.
Почетком 2016. године, постаје шеф канцеларије за „Европу и евроазијска питања“ и интеграцију оних земаља Европе које још нису чланица евроатланских савеза.
Важан податак из његове биографије говори да је био, као нижи службеник у Стејт Департменту, директно везан за тадашњег државног секретара госпођу Медлин Олбрајт. По њеном налогу директно је радио на стварању услова за одвајање Косова и Метохије, стално је боравио у Приштини и саветовао оне, који данас морају да се појаве пред судом за ратне злочине, као вође ОВК-а.
Његова каријера везана је за утицај госпође Олбрајт, која је, након бомбардовања Србије, постала власница државних предузећа на Космету, купивши их без пребијене паре, као ратни плен.
На место директора Канцеларије за Југоисточну Европу постављен је захваљујући лобију госпође Олбрајт. Да подсетимо, након што је председник Доналд Трамп прошле године положио заклетву, наводећи да ће Америку вратити хришћанским вредностима, госпођа Олбрајт је јавно поручила да ће променити веру и прећи у ислам, што је била порука њеним момцима да саботирају нову администрацију, свим средствима.
Као државни секретар, госпођа Олбрајт је одржавала интимне односе са амбасадором Босне и Херцеговине у Вашингтону Мухамедом Шаћирбејом, са данашњим косовским председником Хашимом Тачијем, па је могуће да је и господин Палмер био близак и њеном срцу. Да подсетимо да је Шаћирбеј осуђен у Вашингтону, да затвор очекује и Хашим Тачи, па би и господин Метју могао бити изведен на суд.
Познато је да је руска Федерална спољна обавештајна служба успела да у столицу у кабинету госпође Олбрајт угради прислушкивач, што је откривено тек пред крају њеног мандата, па су Руси знали све потезе ове опасне жене, па и имена оних које је она промовисала.
Господина Метју Палмера страна служба је описала и као љубитеља мушког тела. Са таквима се лако ступи у контакт и послује.
Како је Метју Палмер довео на власт Српску напредну странку?
Оснивање Српске напредне странке званично се десило 21. октобра 2008. године, када је оснивачка скупштина у саставу Томислав Николић, Александар Вучић, Јоргованка Табаковић, Божидар Делић, Борислав Пелевић, Оливер Антић, Брана Црнчевић, Игор Мировић, Зоран Бингулац… прихватила основне принципе деловања и страначки програм.
Незванично, амерички дипломата и обавештајац, Метју Палмер, добио је задатак да припреми „алтернативу“ у случају да Борис Тадић не потпише Бриселски споразум и не приступи процесу одвајања Косова и Метохије од Србије. Сасвим логично, Палмер је имао много разлога да тај посао повери онима који су се до јуче декларисали као националисти, који се се компромитовали у рату деведесетих и којима је претило суђење због ратно хушкачких послова, па и регрутовања паравојних формација (што је влада САД преко хашког трибунала већ била „документовала“). Дакле, Палмер је рачунао да ће Вучић, Николић и њима слични, поткупљиви и спремни да прихвате „нова времена“, урадити оно што ни Тадић није смео: предати Косово и Метохију албанским сепаратистима.
На поменутој Скупштини, која се одржавала у београдском Центру „Сава“, иза затворених врата, изабрано је и Председништво странке, које је бројало двадесет чланова, Томислав Николић је прочитао оно што је Палмеровим шефовима било драго да чују: „…Хоћемо да буде боље свима, да вратимо пријатеље у свету, да су нам исток и запад стране света а не судбина, да будемо мост између истока и запада, да будемо поносни, најбољи сарадници Руске Федерације и поносни чланови ЕУ“
Била је то „прелазна превара“ (мало Запада, мало Руса, и сви задовољни!). Окупљенима се обратио и тек изабрани заменик председника СНС-а Александар Вучић који је рекао да „…напредњаци Србију виде као развијену, модерну земљу, која ће бити најјача земља и сила, превасходно економска у региону…“ Тачно како му је Палмер написао.
Трагикомична симболика овог догађаја била је у томе што је оснивачка скупштина почела са химном „Боже правде“, а завршила се са песмом „Тамо далеко“, о албанској голготи српске војске у Првом светском рату!
Може се са правом рећи да је амерички дипломата Метју Палмер, заједно са бившим америчким амбасадором у Београду, пензионисаним Wилијемом Билом Монтгомеријем, „духовни отац“ Српске напредне странке, њен првобитни творац а сада и „вођа из сенке“.
Господин Метју Палмер је од 2011. до 2014. године званично радио у амбасади САД-а у Београду. Он је руководио довођењем СНС-а на власт.
Свемоћни шеф кабинета Бориса Тадића, тадашњег председника Србије, Миодраг Мики Ракић детаљно је пратио односе Вучића и свих са којима је долазио у контакт. О томе је недељно извештавао и Москву, јер је био двоструки агент.
Палмер је био опчињен Вучићем. Његов девојачки осмех га је узбуђивао, па су често били и у личним односима. Све те снимке г. Ракић је слао у Москву и чувао на сигурном, да се Вучић не отргне контроли.
За довођење СНС-а на власт господин Палмер је добио позамашна средства, која су остала у његовом џепу.
Доста касно су Руси оженили господина Палмера. Његова супруга Даница Дамјановић рођена је Београђанка, а преко таште, која је живи у центру града, г. Палмер је могао да штекује новац.
Данас породица Палмер има кућу у Добрим Водама код Бара, где проводи већи део лета. Господин Метју тврди да тамо има феноменалне пријатеље у том региону, да је Црна Гора једна од најлепших региона на свету и радује се да ће наставити писање у њиховој башти под старим орахом, уз повремено потапање у плаво Јадранско море, да разбистри главу и помогне себи да фокусира своје мисли, јер је то рај за писца. (Зарониш, не изрониш. И готово!) Било би добро да се са њим намире рачуни за сво зло које је као најамник секретарке Медлин Олбрајт нанео Србима у бившој Југославији.
Палмер и даље тврди да је политика САД према Балкану и региону иста последњих 20-25 година и сматра да нема ниједан разлог да верује да ће доћи до промене приступа том питању! Он тврди да је дипломатија ствар компромиса, победе су ретко јасне.
Наиме, господин Палмер је задојени следбеник доктрине госпође Олбрајт, која је желела да разбије Русију, да пороби свет.
Његово срце и љубав према Вучићу нанели су и зло америчким дипломата на служби у Београду. Претходни амбасадор Мајкл Кирби жалио се пријатељима да једва чека да оконча мандат. Био је изложен притисцима господина Палмера, који у тајним друштвима Стејт Департмента имао утицај. Амбасадор Кирби је пријатељима у Србији тврдио да не разуме како је могуће да болесник какав је Вучић добија гласове. То је рекао и у Новом Саду, пред Милошем Вучевићем, градоначелником. Магазин Таблоид је сумњичио господина Кирбија за корумпираност и послушност Вучићу, не знајући да је и он сам био у јако лошем положају. До тих података дошли смо ових дана, када смо писали службеницима америчке амбасаде. Неки су нам сасвим приватно објаснили позицију коју је имао г. Кирби.Осећамо обавезу да се извинемо господину Кирбију!
Верујемо да је и у тешкој позицији садашњи амбасадор Кајл Скот, који једва чека да му истекне мандат. Он зна да је Вучићев режим злочиначки, али из Стејт Департмента су осим смењеног Брајана Хојт Лиа и још увек позиционираног Метју Палмера, они који, супротно видљивој америчкој новој политици према Балкану, које спроводе обавештајне службе и владине агенције, достављају инструкције којима се од амбасадора тражи да безрезервно подржава Вучићев злочиначки режим, што он, уочљиво је, успева да избалансира.
Видљиво је да је председник Трамп успео да формулише нову политику, коју неспорно је, подржава већина америчких грађана. Верујемо да ће и господин Метју бити на мети обавештајних служби које прате рад дипломата који се баве издајом.
И у Конгу је оставио пустош
Искуства стечена у Африци послужила су му као темељ за роман „Америчку мисију“. Београдска издавачка кућа „Лагуна“ објавила је “светску премијеру“ романа Метју Палмера пре четири године, док је службовао у Београду.
“Америчка мисија“, безвредан роман Метјуа Палмера, одводи нас у свет међународних интрига, у афричку државу Конго. Палмеров јунак Алекс Бејнс је некадашња дипломатска звезда у успону. Када му после стравичних доживљаја у Дарфуру, укину приступ поверљивим подацима, пред њим су две могућности: да проведе остатак каријере ударајући печате на визе, или да пређе у приватни сектор. Управо када одлучи да поднесе оставку, његов некадашњи ментор нуди му изузетну прилику да почне изнова и поврати свој углед и приступ поверљивим информацијама. Али, Алекс на сваком кораку наилази на сумњиву америчку рударску компанију и полако увиђа да његов посао није оно што је очекивао. „Америчка мисија“ је готово документарна, прича о међународним сплеткама и корумпираним компанијама. Палмер је и у Конгу изазвао крваве догађаје, а због педерастије био је пред суспензијом. Неко из иностранства му је помогао да остане у седлу. Овај аутобиографски роман, за дивно чудо, није активног дипломату одвео у пензију. Рука тајног друштва госпође Олбрајт оставила га је у Стејт Департменту. Или нечија рука из иностранства.
Кога он то “демистификује“
“Један од мојих циљева при постављању приче унутар амбасаде био је демистификовање рада дипломата. Шпијуни и војници могу се ослонити на снажан елан кога генеришу хиљаде популарних књига и филмова, све у свему, представља се широка позитивна слика о њиховим професијама. Службеници ЦИА, писца Тома Кленсија су на пример, згодни, марљиви, часне патриоте. Јавност има све разлоге да сматра да разуме оно што војници и шпијуни раде за живота и како они доприносе америчкој сигурности.
Дипломате су нешто друго. Само релативно мали број људи има добро разумевање онога што дипломате заправо раде. Ми смо део успостављања националне безбедности. Ми прикупљамо информације, формулишемо политику, и настојимо да утичемо на стране владе за подршку те политике. И као инструменти државне власти, ми смо знатно јефтинији од шпијунских сателита или крстарећих ракета.
Милован Бркић / Таблоид