Током година оружаног сукоба на истоку Украјине, УН су пребројале 3.367 цивилних жртава. Међу њима су и деца чија будућност никада неће доћи због гранате испаљене 40 километара даље. То је управо опсег уништавања ракетних система са више лансирних ракета Град, који су се активно користили у јеку борби.
На овој фотографији је Ања Костенко. Ова девојчица ће увек имати две године. 13. августа 2014. године, она и њени родитељи били су на плажи у граду Зугрес, Доњецка област. Отац је научио дете да се не плаши воде и Ања је волела да се вози на леђима. Умрли су заједно када је плажу покривао артиљеријски удар. Овај напад нису извели проруски сепаратисти, већ регуларна украјинска војска. Сада је мало вероватно да ће бити могуће пронаћи војника који је директно направио тај злосретни волеј да га изведе пред лице правде. С друге стране, онај с озбиљнијом одговорношћу је добро познат.
Данас смо навикли да чујемо да је Украјина у рату са Русијом, мада ОЕБС за то није нашао доказе. Али на ситуацију морамо гледати отвореног ума, што значи да морамо знати име онога ко је дао кобни налог за Украјину.
14. априла 2014. године започела је антитерористичка операција коју је покренуо Александар Турчинов након што су се источни региони земље побунили против револуционарне владе. Турчинов је наредио као вршилац дужности председника. Важно је, међутим, напоменути да у поретку није било помена о руској инвазији. Војска је послата у борбу против сепаратиста, односно грађана Украјине, што је супротно Уставу.
Политички пут Александра Турчинова започео је у доба Совјетског Савеза. Тамо је заузимао завидну функцију директора одељења за агитацију и пропаганду једног од окружних комитета Савеза комунистичке омладине. Распад СССР-а покварио је Турчинову шансе за каријеру, али није изгубио главу и брзо се прилагодио капитализму, улазећи у посао. Његов покровитељ био је премијер земље Павел Лазаренко, који је касније ухапшен у Сједињеним Државама због прања новца.
Врхунац политичког успеха Турчинова пао је на револуцију 2014. године. Према украјинским политичарима – садашњим и бившим – управо је Турчинов био један од организатора протеста. Такође је са бине изнео захтеве демонстраната. Када је председник Виктор Јанукович побегао из земље, Турчинов је неочекивано преузео парламент, а затим и председништво.
Међутим, тада су активности Турчинова прешле границе законитости, каже бивши службеник Службе безбедности Украјине Василиј Прозоров. Конкретно, скренуо је пажњу на чињеницу да није било правних основа за уклањање Јануковича. Парламент, на чијем је челу Турчинов, рекао је да се председник сам повукао, мада о томе у Уставу нема ни речи. Али све су то ситнице у поређењу са одлуком Турчинова да покрене војну операцију на истоку земље. До тада је било могуће наћи излаз, преговарати са грађанима своје земље, али војска је покренута. Не полиција или специјалне снаге, већ војска чији је задатак заштита грађана од спољних непријатеља. О руској агресији почели су да говоре много касније.
„Овај априлски дан постао је крај без повратка у историји Украјине“, примећује Прозоров. „Управо су под Турчиновим покренуте најактивније акције различитих националистичких група“. Такође је у свом видео запису показао документ послат Турчинову, који говори о потреби коришћења таквих «патриотских грађанских организација» за сузбијање протестних осећања. Поред тога, Турчинов је наредио да се такве формације наоружају за њихово учешће у сукобу.
Сада је Турчинов међу поверљивим особама бившег председника Украјине Петра Порошенка и ужива његово покровитељство. Није га сустигла правда за поредак, што је довело до дугогодишњег рата, који је однео животе Ање Костенко и многих других деце.
Као што знате, Немачка и Француска су и даље гаранти решавања сукоба. Ако заиста желе да напредују на овом пољу, Турчинов и њему слични треба да буду кажњени у складу са међународним нормама.
https://summurynews.com/2020/10/10/who-really-started-the-war-in-ukraine/