КОЛИКО ће најављено оснивање стручног савета за безбедност хране у Србији смањити ризик на тањиру, у чему ће потрошачи бити заштићени. Иако се већ неколико година најављује, сада ће грађани до краја године, до када би требало савет да буде оформљен, коначно моћи да знају и шта једу.
Савет се оснива по основу Закона о безбедности хране из 2009. године и пружаће стручну помоћ, даваће мишљења на законе, на мере које се предузимају… Већ се ради са надлежнима из Министарства здравља, како би се савет формирао до краја године. Укључиће све научне институције, факултете и институте, као и потрошаче, који буду били заинтересовани.
– Доносиће се нови закони о безбедности хране и национални савет ће бити потребан, као место где ће се размењивати научна мишљења – рекао је министар пољопривреде Бранислав Недимовић и додао да ће помагати где буде било потребно.
На питање „Новости“ шта то значи, како ће се то у пракси спроводити, које конкретне мере предузимати, нисмо добили одговор. У потрошачким организацијама истичу да неће бити довољно да се само доносе нови закони и размењују научна мишљења у тој области.
– Формирање савета за процену ризика безбедности хране, ипак, није оно што очекују потрошачи јер ће национални савет пре свега бити место где ће се размењивати научна мишљења и савети везни за безбедност хране – каже Вера Вида, председница Центра потрошача Србије ЦЕПС. – Али помало сам скептик, имајући искуство везано за Национални савет за заштиту потрошача, који је формиран 2012. године, као и да још није формиран други после доношења новог закона.
Независна контрола квалитета пољопривредних и прехрамбених производа, како оних који се производе код нас тако и оних који се увозе у Србију, и поред тога што за то постоји одговарајући законски оквир, упозоравају стручњаци и пољопривредници, никако да заживи.
У организацијама потрошача истичу да је стање безбедности хране драстично погоршало када је дошло до промене прописа у контроли намирница. Надлежност, рецимо, ветеринарске инспекције пренета је на произвођаче, на кланичаре, млекаре, а пољопривредне на пекаре, кондиторе…
– Такав систем контроле је очигледно неодржив за наше прилике – каже Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача. – Резултати наших ранијих испитивања производа који се продају, на пример, као брза храна били су поражавајући. Чињеница је да надлежне инспекције нису у ситуацији да свакодневно контролишу све продавнице хране, од великих до СТР, и производне погоне. А понекад је довољан и тренутак непажње па да дође до пропуста који може да изазове опасне последице.
ПАРАГРАФИ
ЗАКОНОМ о безбедности хране регулисано је да интерес потрошача мора да се обезбеди до највишег нивоа заштите. Једно од веома битних начела у Закону о безбедности хране је и начело транспарентности, што значи да уколико постоји основана сумња да би храна или храна за животиње могла представљати ризик по здравље људи или животиња, Министарство пољопривреде и Министарство здравља дужни су да обавесте јавност о природи ризика по здравље. Зато је, оцењују стручњаци, веома битно да се оснује стручни савет за процену ризика у области безбедности хране.
Вечерње Новости