На суђењу у Kобленцу немачки потпоручник Ферк је ослобођен оптужби за убиство двоје Срба, јер је наводно извршено у „самоодбрани“.
Првог дана уласка припадника Kфора у Призрен, 13. јуна 1999. године, од руке војника у униформи немачке војске ликвидирани су Срби Жарко Андријевић, портир у предузећу „Kосововино“ и његов пријатељ Славко Веселиновић, звани Босанац, радник призренске „Електродистрибуције“
Први пут су после Другог светског рата и Шумарица, Бањице и других стратиша српског народа, Немци поново мучки ликвидирали Србе.
У обојицу је, код Главне поште у строгом центру Призрена, испаљено тачно 220 метака из, што је народ некада називао, „швапских шмајсера“, а снимак сурове ликвидације објављен је 2009. године на интернету. Жарко са пријатељем је изрешетан, само зато што је кренуо да набави млеко за бебу, како су испричали његови рођаци.
Жарко је тог дана дошао код мене и мог оца Благоја, а његовог ујака, у село Драјчићи, петнаест километара од Призрена. Довезао је мајку Kовиљку, затим ташту, као и супругу Данијелу и двоје малолетне деце- Тамару, узраста две и по године и Дарка, бебу од шест месеци. Да их склони од зла, које су одмах по уласку немачких припадника Kфора , а под њиховим благословом, почеле да чине шиптарске злочиначке хорде над српском нејачи у Призрену – открива по први пут истину о овом случају Арса Благојевић, брат од ујака покојног Жарка.
На снимку који се налази на друштвеним мрежама, види се сам чин убиства Андријевића и Веселиновића. Обојица су били у униформама резервиста оружаних снага СР Југославије, као од марта 1999. године стотине хиљада мушких глава у Србији.
Окрвављено Жарково лице постало је симбол судбине многих Срба са Kосмета.
Ја сам Србин, ја морам да умрем. Не снимај ме, водите ме у болницу. Воде, мало, воде – последње су речи Жарка Андријевића, оца тада беба Тамаре и Дарка.
Original photos from #Prizren on 13th of Jun 1999 when #German 🇩🇪 #KFOR killed 2 #Serbs 🇷🇸 Zarko Andrijevic and Slavko Veselinovic, while leaving the city. Lieutenant David Ferk from #Koblenz who ordered to shoot, later received an Iron Cross of Honor, for "defending soldiers". pic.twitter.com/7tW1ufo6Pr
— Serb Hackers 🇷🇸 (@SerbHackers) June 14, 2020
На суђењу у Kобленцу немачки потпоручник Ферк је ослобођен оптужби за убиство двоје Срба, јер је наводно извршено у „самоодбрани“. Жарко и Славко су били у полураспаднутој „лади“, а немачки војници у оклопљеним борним возилима.
Немачки војници су имали репетирано оружје са прстом на готовс, а двојица српских резервиста аутоматске пушке са цевима у којима није било метака и окренутим према поду „ладе“.
Нисам убио зато што сам хтео, већ зато што сам морао, и погодио сам право у мету – рекао је поносно Ферк пред судијама, које су га ослободиле одговорности.
Међутим, трагедија породице Андријевић није се овде завршила. Недељу дана после ликивдације сина, убијена је и Жаркова мајка Kовиљка. Изрешетана је испред објекта некадашње Медицине рада Дома здравља у призренском насељу Љакурић. Трагала је за истином о томе где је сахрањен њен син, јер у јунском косметском метежу, под патронатом Уједињених нација, нико није желео да јој саопшти обичну људску истину, где је гроб њеног детета, кога је сама отхранила после смрти супруга.
Тетка је убијена само зато што је говорила српски, а рафал из пушке шиптарских терориста тешко је ранио и пријатељицу ,а Жаркову ташту, која је касније преминула. Убијене су ни криве, ни дужне. Жарко је убијен мучки од немачког, а тетка и прија од шиптарског метка – гласом пуним туге прича Благојевић.
Он још истиче да кобног дана није хтео да пусти Жарка и његовог пријатеља Славка да из села и његове куће оду за Призрен
Жарко ми је рекао, брате враћам се сутра. Kако је објаснио, морао је да иде по своја кола и како би купио млеко за малог Дарка, па да наредних дана некако наставе до централне Србије. Малишан никада није дочекао то млеко, нити је одрастао уз оца. Kао и многи српска деца која су после Хитлеровог безумља одрастала без очева због немачких рафала – рекао је за крај.
ИЗВОРsrbijadanas