Скај Њуз је обишао низ рудника кобалта у Демократској Републици Конго, где раде деца. Нека од њих нису старија од четири године.
Упркос ужасним условима рада – копању по блату, по киши, ношењу тешких врећа на глави, дечак Дорсен с којим су разговарали зарађује само 12 динара.
Дорсен је сироче и у руднику кобалта, ради под претњом батинама.
„Када радим овде, патим. Моја мајка, она је већ мртва, и ја морали смо радити цели дан. Глава ме боли“, казао је за Скај.
Овај је минерал кључна компонента батерија које иду у паметне телефоне и лаптопе, захваљујући чијој продаји мултинационалне корпорације, попут Самсунга и Appleа, зарађују милијарде. Ипак, за нарочито опасно извлачење кобалта из рудника радници, међу којима су бројна деца, плаћени су само 12 динара.
Већина светског кобалта у индустријској употреби, 60 посто, долази управо из Конга, чије је руднике истраживао Скај.
Петина њих користе управо ручно копање те руде. У свим рудницима које су посетили у том низу рудника раде деца и то по 12 сати дневно. Дорсенов 11-годишњи пријатељ Ричард каже да га од рада боли цело тело.
Тунели рудника ручно се копају и то без заштитне опреме. Немају никакву заштиту од урушавања, нити су радници заштићени приликом силаска у стрме рупе, чак ни када пада киша.
Објавили су и фотографију деце поређане у круг, док су пробирали комадиће кобалта по блату, а међу њима је била и једна трудница, која је већ носила са собом малено дете.
Нико од њих на себи није имао ни маске, нити рукавице које прописује Светска здравствена организација, будући да честице кобалта могу изазвати трајне посљедице на дисајне органе.
Становници у близини рудника пију воду у којој се перу минерали, а локални доктор наводи да бројна деца обољевају од мистериозних болести, што приписује изложености материјалима који долазе из рудника.
Н1