Викенд Анализа Јасмине Лукач
У овом тренутку Александар Вучић и напредњаци су задовољни – истраживања им говоре да побеђују у Београду како су замислили. Јер, апстинетни ће остати код куће у недељу 4. марта и тај се резервоар гласова неће излити на страну опозиције.
Теоретски, постоји шанса да се у седам последњих дана ситуација промени на штету СНС. Али, једва теоретски. Напредњаци су успели да избегну атмосферу за и против – Вучић или Драган Ђилас. Уместо тога исконструисали су атмосферу отровних свађа опозионих политичара. Применили су на Пинку у телевизијском формату оно што је радио Тањуг пре 20 година коалицији Заједно. Агенција је тада сваког дана емитовала “преглед штампе” – шта су Зоран Ђинђић, Даница Драшковић, али и Весна Пешић и Војислав Коштуница изјављивали једни о другима у тадашњим дневним таблоидима. Тај текст је после ударно преносила Политика, и читао се на РТС и у другим медијима. Сада то ТВ Пинк ради на хипер нивоу – прави комбинацију изјава из таблоида и постова са друштвених мрежа, емитује све то безброј пута, уз гостујуће подобне коментаторе и аналитичаре.
Засад то даје резултат. Јер, напредњаци не само што апстиненте остављају код куће – подаци са терена им говоре да су спустили Ђиласа на испод 20 одсто. А то значи да Ђилас није неспорни вођа опозиције – ту је и Саша Јанковић са својих 16 одсто са председничких избора.
Не зна се да ли сличне налазе има и опозиција, али очите су припреме за дан после београдских избора на којима ће Вучић победити. Тако Јанковић иде са најавом захтева за парламентарне изборе – не зна се што тај захтев није тако нагласио после председничких избора прошле године. Шутановац, Тадић и Живковић се поново реуједињују у Демократску странку. Али, то ће бити полако – прво више од коалиције а мање од уједињења. Јер, то је тако добар алиби ако којим случајем не успеју да пређу цензус – могу причу скренути ка наставку хамлетовске драме да ли ће ДС постојати или неће.
Има и прогноза да, колико год да је исход предвидив, нови сазив градског парламента неће бити мачји кашаљ. И напредњацима неће бити исто као што је било. Јер, у Скупштини града им се могу наћи Бошко Обрадовић и Саша Радуловић, који ће се надметати у опструкцији и изазивању кризних момената. Али, гледајући нарочито Радуловићев ЂБ по локалним скупштинама, такав сценарио уопште није известан. Јер, није баш да ту има директног телевизијског преноса као у Скупштини Србије, самим тим и мотивација радуловићеваца за прављење спектакла неће бити баш толико висока. Друго, у ДЈБ се нису показали имунима на прелете. У више београдских општина одборници ДЈБ прелетели су на страну оних који су формирали власт – ка напредњацима.
А то је један међусценарио који је Вучићев штаб озбиљно размотрио. Пошто сви који се врте око цензуса, врло лако могу пасти испод њега, па тако и социјалисти Ивице Дачића, у СНС су спремни на оно што зову “мањинском подршком”. А то значи, да ће им са неке од листа која буде ушла уместо социјалиста, доћи поједини одборници и њихови гласови. Дакле, Двери-ДЈБ, радикали, али и било која опозициона листа, па чак и правоверна Иницијатива Не давимо Београд. Јер, ко може да буде сигуран у било кога у данашње време да неће подлећи искушењу или притиску.
Али, вратимо се оној једва теоретској могућности, која може да уздрма Вучићеву кампању. То у последњих седам дана може да се догоди само ако Ђилас има неку јако добру причу против Вучића и његових кадрова у градској власти. Није да Ђилас не би могао да дође до таквог материјала – могуће је да је у меандрима градске управе остао неко ко му је довољно лојалан да му компромитијуће податке достави. Могуће је и да није, али да је неком пукао филм због начина владавине СНС. Ако се Ђилас одлучио да тако нешто чува до последњег тренутка, како напредњаци не би имали времена за контрастратегију, то му неће бити довољно. Требаће му и мало среће – неки саобраћајни колапс или било шта слично, што ће Београђане мало да разјари. Ништа у овом тренутку не говори да ће до такве ситуације доћи – једино што је уочљиво је да је Ђилас кампању водио добро. И то добро с обзиром на услове и на то са ким је морао да ступи у савез, као и како је морао да почне. Ђилас је успео колико толико да издвоји себе као бившег градоначелника, као неког ко је самостална политичка личност, другачија од тешког наслеђа ДС и њених не баш омиљених кадрова. Измакао се у наступу довољно и од Борка Стефановића и од Вука Јеремића, а опет не толико да не буде препознат као неког ко има подршку за нови опозициони пројекат, бољи од бивше и садашње ДС. То је издвајање добро за обе опције – да каже покушао сам и опет се повлачим, као и да каже настављам даље, спремам се за парламентарне изборе. Чекамо да видимо која ће се обистинити.
demostat.rs