Kрајишки Срби не желе да продају своју прадедовину Арапима, а у исповести за „ЕуроБлиц“ открили су и зашто се њихов став разликује од сународњака из Сарајева.
Због новца се одрећи нечега што је вековима брањено и одбрањено у ратовима између Истока и Запада за Србе у Kрајини је незамисливо, па тако се нико, барем за сада, озбиљно не обазире на стотине хиљада евра које нуде Арапи.
Док је у Сарајеву српска прадедовина преко ноћи постала арапска, а да се српски политичари нису ни побунили, у Kрајини је та прича потпуно другачија. У Kрајини су Срби такође остављени да се брину о себи, а једину помоћ коју добију су или међународне донације за повратнике у виду обнове кућа или саднице лешника, малина и слично, те понека патриотско-политичка „говоранција“ уочи избора.
Kада се завесе спусте, Срби у Мартин Броду настављају са животом, чувајући и бринући се о ономе што су им у наслеђе оставили они који су на помисао губитка земље одговарали сабљом и кубуром.
Душана Рељића, инжењера у пензији, затекли смо испред куће у Мартин Броду, малом месту са чувеним српским манастиром Рмањ из 15. века. За разлику од свих других места у БиХ и региону, у Мартин Броду одмах у први план избијају извори и хладни потоци, који пролазе тик испод прозора кућа које су до јуче била препуна деце. Данас су деца у градовима, а „границу“ чувају мудри старци.
Рељић нам одмах открива како су током лета ове године Арапи буквално преплавили Мартин Брод дивећи се природи, води и слаповима на Уни од којих застаје дах.
– Никад их није било оволико. Не знам шта се то дешава, али вероватно након Сарајева желе да купују још земље. Ова земља је посебна, јер је уз воду, а природа се речима не може ни описати – открива Рељић тек делић лепоте родног краја.
Арапи су, прича, долазили породично и у пратњи својих водича.
– Ти њихови водичи су се интересовали да ли неко продаје земљу и било ми је одмах јасно шта је њихова намера. Одговорио сам им увек исто и врло јасно: Ми Срби не продајемо земљу, ми је освајамо – категоричан је Рељић.
Са Рељићем се слажу и његове комшије муслимани, који ипак нису желели да јавно говоре о ономе што се у последње време дешава у БиХ.
– Ни ми не желимо да се ова земља продаје Арапима. Ево, будимо искрени – ако је комшије Срби продају они одоше, а ми остајемо да живимо с Арапима и то неће бити нимало лако. Погледајте шта се дешава у Сарајеву – испричао је мештанин села Ћелије надомак Мартин Брода.
Табле на арапском
Они којима је намера да земљу уз Уну ипак понуде Арапима, за „ЕуроБлиц“ истичу да ће то бити тешко.
– Ових 1.500 квадрата уз Уну продајем за 100.000 евра, али Арапи не желе једну парцелу па да живе окружени Бошњацима или Србима. Они желе комплетна насеља, стотине дунума, а у супротном само се окрену и оду – испричао нам је један Бошњак из Мартин Брода који је таблу „Продаје се“ написао на арапском језику.
Блиц