„Краљ и његов народ: Лаж о Александровој равнодушности према Солунцима“

Једна од највећих лажи које се односе на краља Алекдандра је та да није бринуо о својим Солунцима.

По програму краља Александра сваки Солунац могао је да добије 8 јутара најбоље земље у Банату, Срему, Бачкој, Барањи, Славонији, Старој Србији и другим деловима земље. Од свог новца и злата је откупљивао земљу од некадашњих турских ага и беогова и немачких и аустријских грофова. Баш у околини Новог Сада настају бројна насеља од српских војника из Првог светског рата, попут Ветерника и Степановићева.

Потомци тих Солунаца то јако добро знају и зато му управо у тим насељима дижу споменике.

У свим градовима широм српских земаља наши ветерани и његови ратни другови су имали своје ратничке домове у којима се организовао културни живот. Сваки ратни ветеран је имао право на посебну негу и одлазак у бање.

Постојали су домови ратних инвалида у којима им се пружала здравствена нега, свако од њих ко сврати тамо могао је да добије оброк и преноћиште. Никаквог “прошења” ратних инвалида по Београду није било.