На данашњи дан 1881. године кнез Милан Обреновић закључио са Аустроугарском тзв. „Тајну конвенцију“ којом је одређено је да Србија неће моћи закључивати било какве уговоре са другим земљама, без претходног одобрења Аустроугарске, као и то да ће морати да одржава пријатељску политику према Монархији.
Непосредно пре потписивања Конвенције, закључен је „Трговински уговор“, којим је Србија могла своју робу да извози само у Аустроугарску, чиме је своју привреду скоро поптуно потчинила вољи Монархије. Потписивање ова два документа је договорено пред Берлински конгрес; тачније, српски дипломата Јован Ристић је обећао потписивање ова два уговора, изградњу српске железнице за Монархију, да ће Кнежевина престати са агитацијом у Босни и Херцеговини, као и одрицање од Новопазарског санџака у замену за заступање српских интереса на заседању Берлинског конгреса.
За узврат је кнез Милан добио подршку у проглашењу краљевине 1882. године а Монархија је обезбедила да све силе прихвате Србију као краљевину, као и независност Српске православне цркве од Цариградске патријаршије.
Српска историја