Мало је песама које су тако дубоко и истинито у стиховима описали све недаће и патњу српског народа током Првог светског рата. Осим легендарне „Тамо далеко“, то је свакако још и „Kреће се лађа француска“. Међутим, иако сигурно знате речи ове „тугованке“ мало људи зна да ми заправо користимо прерађену, скраћену верзију док је оригинал још тужнији и потреснији.
Солунски фронт 1917. године… Општина Микра, логор нераспоређених официра. У једном од шатора пешадијски пуковник Бранислав Милосављевић “лак на перу” пише песму.
Месецима већ гледа како његови ратни другови – саборци и сапатници одлазе даље, у Бизерту, на далеки афрички континент како би тамо залечили своје ране и вратили се у борбе. Међутим, пут преко мора је дуг и препун опасности, а немачке подморнице вребају у дубоким водама. Многи због њих никада нису ни стигли на одредиште. Управо њима пуковник Милосављевић пише…
И тако настаје песма “Изгнаници”, први пут објављена у збирци “Мач и лира” 1922. године.
Ми данас, међутим, ову песму знамо под другим именом и у знатно скраћенијој верзији – “Kреће се лађа француска”:
Пуковник Милосављевић је преживео рат и објавио своју збирку песама. Већ у издањи из 1930. напомиње се да се “ова песма, данас свима позната, пева се са измењеним текстом”. Ово је страна из тог издања:
Kреће се лађа француска
Другу верзију је после рата објавио и Николас Балон, париски музичар, који је и компоновао рондо на ову тему. Ова верзија песме налази се и на француској грамофонској плочи “Велики рат”, а пева је Живан Васић.
istorijskizabavnik.rs