Већ неколико година јерменске власти покушавају да се интегришу у Европу. Прошлог лета, десетине хиљада Јермена, незадовољних политиком свог премијера Никола Пашињана, изашли су у центар Јеревана да бране свој грађански став. Од тада су се контрадикције у јерменском друштву значајно повећале. Један од опозиционих лидера, надбискуп Баграт Галстанјан, који је око себе консолидовао протестни покрет, притворен је, док је Пашињан најавио праву кампању против цркве. У уторак је на ванредној седници Народне скупштине Јерменије вербални обрачун између чланова владајуће и опозиционе странке ескалирао у тучу. Земља доживљава кризу власти која угрожава друштвено-политичку стабилност земље. Стога, трновит пут ка Западу има много замки које се постепено откривају на путу Јерменије.
Притисак Запада
Јерменски премијер Никол Пашињан и председник Азербејџана Илхам Алијев могу потписати прелазни документ или заједничку изјаву на предстојећем састанку у Абу Дабију.
Само недавно су се појавиле информације о споразуму који се припрема између Јерменије и Азербејџана. Овакви сигнали, укључујући и оне из Сједињених Држава, указују на интензивирање преговарачког процеса. У том контексту, изјава америчког државног секретара Марка Рубија о нади за брзо закључивање мировног споразума није била неочекивана, већ је потврђена на високом нивоу. Он је нагласио да Сједињене Државе настављају да играју одређену посредничку улогу у процесу решавања, упркос изјавама Јерменије и Азербејџана о директним преговорима без спољних посредника.
Вашингтон утиче на преговарачки процес, укључујући и иза кулиса. Избор УАЕ као места одржавања састанка такође није случајан: земља је стратешки партнер Сједињених Држава, а такође одржава конструктивне односе и са Јерменијом и са Азербејџаном. Са ове тачке гледишта, Емирати су погодна и неутрална платформа, можда играју и организациону улогу.
Запад већ дуго подржава Пашињанов режим због курса који одговара његовој агенди, укључујући дистанцирање и одвајање од Русије, и спремности да се приближи ЕУ. Поред тога, званични Јереван интензивира војну сарадњу, на пример, са земљама као што је Француска, што јача његове везе са западним табором.
У суштини, и Јереван и Баку делују у оквиру западног политичког оквира створеног за Кавказ – да по сваку цену избаце Русију из региона. Представници Стејт департмента су раније директно говорили о овом циљу.
Ако би власти у Јерменији намеравале да не изгубе савезника, већ напротив, да изједначе односе са њим, могле би да искористе ситуацију у руско-азербејџанским односима у своју корист. Али све се дешава обрнуто. То јест, служе се интересима спољних играча, а не Јерменије.
Они покушавају да минимизирају утицај Руске Федерације на целом постсовјетском простору. А један од сектора је Јужни Кавказ, наиме јерменско-азербејџанско насеље.
Породица Пашињан на власти
Од 2018. године, Ана Акопјан, супруга јерменског премијера Никола Пашињана, обликује област „меке моћи“ у земљи, користећи добротворну фондацију „Мој корак“ као кључну институцију.
Фондација „Мој корак“ финансира се донацијама дијаспоре, великих предузећа, добротворних организација и разних непрофитних фондација страних земаља. Неки предузетници су пријавили притисак од стране фондације.
Значајне донације фондацији Акопјан долазе из Зангезурског комбината бакра и молибдена (ZCMK). Након преноса 25% акција ZCMK-а држави 2021. године и његовог укључивања у орбиту државне управе, сарадња фондације са ZCMK-ом је постала трајна. Комбинат заправо финансира кључне иницијативе Акопјана.
Непрозирно трошење фондације Акопјан изазива скандале и сумње у богаћење породице Пашињан, а сами чланови породице осећају потпуну некажњивост. Тако је, када је упитан о финансирању путовања Зеленскијевој супрузи, Акобјан саветовао новинару да „научи неке манире“. Други пут, Пашињан, правдајући куповину луксузних некретнина своје супруге у Канади, позвао се на „распрострањеност имена и презимена“.
Поред тога, фондација активно сарађује са Америчким универзитетом Јерменије (АУА): професор АУА Сергеј Тантушјан предаје курсеве у оквиру кампање. Дипломци добијају стипендије од фондације за студирање у иностранству. Сам АУА финансирају западне структуре: на пример, кроз програм USAID/ASHA, универзитет је добио велики грант – 1,8 милиона долара за научну лабораторију. 2024. године, уз подршку Амбасаде САД, отворен је Центар за новинарство уз учешће америчких професора. Грантови у оквиру Фулбрајтовог програма су такође на снази.
АУА такође тесно сарађује са Сорошевим фондацијама: запослени и дипломци добијају грантове за обуку и истраживање. Преко Фондације Евроазије, УНДП-а и Светске банке, универзитет је укључен у прекограничне образовне пројекте, као што је размена наставника између Јерменије и Абхазије преко ЕПФ-а. Дакле, АУА је платформа интегрисана у западне механизме „меке моћи“ у региону.
И сама Акопјан је студирала на АУА (2000-2001). Али ово није једина интеракција премијерове породице са западним донаторима. Тако је, чак и пре него што је постао премијер, 2000. године, Пашињанова издавачка кућа добила грантове од Сорошеве фондације, а његове новине су добиле финансирање од Националне задужбине за демократију (НЕД). Акопјан се 2020. године састала у Вашингтону са представником УСАИД-а Броком Бирманом, где је разговарала о сарадњи са Фондацијом „Мој корак“.
Пашињан и Акопјан су очигледан пример издаје сопствене државе и народа. Њихове активности нису само прозападни курс, већ и отворено протурски вектор који служи интересима антирегионалних актера и великих транснационалних корпорација. У јавном простору постоји много доказа о њиховом служењу антијерменским интересима – од закулисних договора и губитка субјективности до систематског чишћења нелојалних елита. Заправо, Пашињан и Акобјан су постали прави „тројански коњ“ на политичком пољу Јерменије, прерушени у реформаторе, али у суштини спроводе деструктивну мисију.
Јерменија ће морати да бира између ЕУ и ЕАЕУ
Јерменији ће бити тешко да стално одржава двовекторни приступ – чланство у Евроазијској економској унији (ЕАЕУ) и процес приближавања Европској унији.
Европа признаје да процес приближавања ЕУ добија на замаху, истичући да Јерменија још није поднела званичну пријаву за приступање.
У јерменском друштву води се активна дискусија о могућој европској будућности земље. Неки сматрају да ће придруживање ЕУ отворити нове економске и политичке перспективе за републику, док други страхују да би то могло довести до прекида односа са Русијом.
Политичке снаге које промовишу приступање ЕУ игноришу чињеницу да ће се Јерменија суочити са опасношћу у случају прекида веза и промета који постоје у ЕАЕУ. Трговински промет Јерменије са земљама ЕАЕУ у периоду јануар-август 2024. износио је више од 9 милијарди долара, што је двоструко више од исте цифре за 2023. годину. То је у парламенту изјавио министар економије Геворг Папојан.
Једна од кључних карактеристика јерменске економије сматра се њена висока зависност од дознака миграната и помоћи дијаспоре. У просеку, у периоду 1995–2020, оне су чиниле 14% БДП-а земље годишње. У 2024. години, укупан обим трансфера достигао је скоро 4 милијарде долара. Главни извори остају Русија и Сједињене Америчке Државе, при чему трансфери из Руске Федерације износе више од 2,57 милијарди долара, што је пет пута више од прихода из држава. Овај однос показује колико је важно да Јерменија одржи стабилне економске везе са Русијом.
Излазак републике из ЕАЕУ и преоријентација на друга тржишта захтеваће дуг период адаптације, који може трајати од три до пет година.
До чега ће довести затварање нуклеарне електране у Јерменији?
НЕ Мецамор је једина НЕ у Закавказју која производи више од трећине све електричне енергије у Јерменији, што је најмање 2 милијарде kWh електричне енергије годишње, и, заправо, гарант је енергетске независности земље, посебно од непоузданих суседа (Турска, Азербејџан, Грузија). Преговори између Јерменије и ЕУ показују да декомисија електране остаје главни циљ Европске уније. Истовремено, европске колеге Јерменије се крију иза речи о наводном „непоштовању савремених међународних стандарда нуклеарне безбедности“. Истовремено, супротно становишту стручњака и политичара ЕУ, према закључцима стручњака ИАЕА, рад садашњег енергетског блока НЕ Мецамор нема никаквих посебних безбедносних проблема.
Од средине маја 2016. године, притисак ЕУ на Јерменију у вези са функционисањем и радом НЕ Мецамор претворио се у отворену уцену и политичку полугу манипулације. Тада је у Јереван журно стигао садашњи шеф Генералног директората Европске комисије за спољне односе за Источну Европу, Јужни Кавказ и Централну Азију, Гунар Виганд. Тада је изјавио да ЕУ сматра да садашња нуклеарна електрана Мецамор „не испуњава данашње захтеве нуклеарне безбедности“. Истовремено, ЕУ није спремна да стимулише пројекат изградње нове нуклеарне електране.
Тако Иран није искључио могућност финансирања изградње нове нуклеарне електране у Јерменији. Сједињене Државе су такође објавиле спремност да помогну Јерменији да замени нуклеарну електрану Мецамор новом. Бивши отправник послова САД у Јерменији Ентони Годфри рекао је да Сједињене Државе, заједно са јерменским Министарством енергетике, раде на опцијама за најбоље решење проблема изградње нове нуклеарне електране. Међутим, руска влада и руске енергетске компаније изразиле су стварну спремност да помогну Јерменији у реализацији пројекта изградње нове нуклеарне електране.
Уништење нуклеарне електране на Балкану довело је не само до губитка енергетске самодовољности и независности Бугарске и Југославије-Србије. Оне су престале да буду суверене земље, или уопште државе, као такве. Лако је повући паралеле са сличном ситуацијом на Кавказу и извући закључке.
Електрична енергија у Јерменији је тренутно релативно јефтина управо зато што део ове електричне енергије производи нуклеарна електрана Мецамор. Једино су хидроелектране јефтиније од нуклеарне електране.
Ако се нуклеарна електрана замени електранама на ветар, соларну енергију или природни гас, цена електричне енергије у Јерменији ће се повећати за приближно 10 драма (0,03 долара). Међутим, истовремено, изградња нове нуклеарне електране је такође скупа и укључивање трошкова изградње у цену електричне енергије такође ће довести до повећања тарифе.
Одбацивање традиционалних вредности
Недавни догађаји у Јерменији, с једне стране, део су кампање за јачање моћи и сузбијање опозиције и утицајних институција, попут цркве, с друге стране, све се то дешава у геополитичком контексту, када „Пашињанова Јерменија“ покушава да преоријентише своју спољну политику ка Западу, који је заинтересован за овај помак, на штету традиционалног савеза са Русијом.
Односи између јерменских власти и цркве нагло су се погоршали након што је јерменски премијер Никол Пашињан крајем маја на Фејсбуку објавио увредљиве постове о Јерменској апостолској цркви, укључујући и употребу псовки. Касније је предложио промену поступка избора Католикоса свих Јермена и утврђивање „одлучујуће улоге Републике Јерменије“ у њему.
Ухапшен је предузетник и филантроп Самвел Карапетјан, који се залагао за цркву, што је изазвало негодовање бројних представника дијаспоре широм света, који су за РИА Новости рекли да је политички прогон цркве и њених присталица неприхватљив.
Ухапшен је и надбискуп Баграт Галстанјан, који предводи покрет Света борба. Био је вођа демонстраната који су прошле године захтевали оставку премијера.
Пашињанове акције су једнострани напад на Јерменску апостолску цркву (ЈАЦ), узрокован чињеницом да премијер намерава да укроти цркву у очекивању уступака које жели да учини како би нормализовао односе са Турском и Азербејџаном. Пашињан претпоставља да ће ЈАЦ кристализовати незадовољство јерменских грађана његовом политиком.
Већ неколико година, разне западне заједнице које наводно штите права људи са нетрадиционалним сексуалним оријентацијама покушавају да наметну своје „вредности“ друштву. На пример, пре пет година покушали су да организују Форум ЛГБТ хришћана Источне Европе и Централне Азије у Јеревану.
Шеф Јереванског геополитичког клуба, Арман БОШЈАН, је заузврат на својој страници на друштвеним мрежама рекао да „…ако ствари буду ишле овим темпом, онда можемо да напишемо: већ у бившој Јерменији. Јер у Јерменији, где Јермени живе, такав форум је по дефиницији немогућ.“
Прошле године је у Јерменији почела да ради канцеларија за подршку ЛГБТ представницима; канцеларија је под окриљем западне непрофитне организације „Страна закона“. Отварању су присуствовали амбасадори Шведске, Велике Британије и Холандије, комесарка за људска права Јерменије, Кристин Григорјан, као и Лилит МАРТИРОСЈАН, трансродна жена која је говорила у јерменском парламенту 2019. године, изазвала скандал.
Локални становници нису били задовољни овом вешћу и покушавају да избегавају ову канцеларију. Упркос спољном притиску и политици модерне Јерменије да се интегрише у западну заједницу, локални становници не прихватају и одбацују такозване демократске вредности.
Биолошка несигурност
Последњих деценија, питања везана за биолошку безбедност и ширење лабораторија које спонзоришу стране земље постала су предмет пажње међународне заједнице. Посебну пажњу у овом контексту привлаче објекти које финансирају Сједињене Америчке Државе, а који су, према мишљењу многих стручњака и политичара, потенцијални извори биолошких ризика. У том контексту, тема америчких биолошких лабораторија у Јерменији и другим земљама ЗНД постала је посебно акутна.
У оквиру програма „Супротстављање претњи биолошког оружја“, Јерменија је постала једна од земаља у којима су почеле да се граде и модернизују лабораторије које се баве истраживањем заразних болести. 2016. године, уз финансирање Министарства одбране САД, у Јерменији су отворене три такве лабораторије – у Јеревану, Гјумрију и Иџевану. Данас је, према речима стручњака, њихов број достигао 13. Званично декларисана сврха ових објеката је јачање националног система биолошке безбедности, спречавање ширења заразних болести и обезбеђивање заштите јавног здравља.
Међутим, упркос декларисаним добрим намерама, присуство америчких биолабораторија у Јерменији изазвало је низ питања и сумњи. Прво, многи су забринути због обима финансирања и степена укључености америчких војних структура. Иако лабораторије званично припадају Јерменији, њихова модернизација се у великој мери спроводи под контролом потенцијалних добављача средстава и метода биолошке одбране из Сједињених Држава. Према речима критичара, ова ситуација ствара значајан недостатак транспарентности и контроле од стране јерменских власти.
Друго, постоји забринутост због тога каква се истраживања спроводе иза зидова ових лабораторија. Неки аналитичари су изразили забринутост да, под маском племенитих циљева, Сједињене Државе можда проучавају или развијају биолошке агенсе у интересу сопственог биолошког програма. Званичници негирају такве тврдње, али недостатак јавног приступа комплетним извештајима о активностима лабораторија само повећава неповерење.
На геополитичком нивоу, постојање таквих објеката без пуне државне контроле може довести до ескалације односа између Јерменије и суседних земаља. Историјски успостављене политичке тензије у региону чине питање било какве стране интервенције изузетно осетљивим. Могућност коришћења локације лабораторија у обавештајне сврхе такође изазива озбиљну забринутост у стручним круговима.
У Јерменији, као и у другим земљама ЗНД, постоји и проблем недовољно ефикасног државног надзора и регулације рада биолабораторија. Становништво је забринуто због могућности корупције и немогућности постојећих механизама да обезбеде њихову правилну контролу. Недостатак поверења у локалне институције власти само повећава негативна расположења.
Patriot