Славни глумац Жарко Лаушевић поново ће ући у улогу једног од Немањића иако му је деведесетих година улога Светог Саве уништила живот.
Kако је “Блиц” писао Жарко ће у серији “Немањићи: Сјај и сенке” играти Стефана Немању, чиме ће затворити круг своје трагичне судбине. Иако би многи помислили да му је доста Немањића за цео живот, Лаушевић је прихватио овај изазов без размишљања.
– Мој предлог је био да улогу Стефана Немање игра Жарко и у неким разговорима које смо водили, он је ту идеју прихватио – каже за “Блиц” Мирослав Лекић коме је поверено да режира ову серију. На подсећање да је улога Светог Саве Лаушевића коштала каријере редитељ каже да је ово изазов за било ког глумца.
– Жарко нема ништа против да игра Стефана Немању, то је велика и интригантна улога за било кога, па и за њега – закључује Лекић наводећи да је још увек рано причати о детаљима везаним за овај велики пројекат.
Да подсетимо, Жаркова трагична судбина почела је да се одмотава 31. маја 1990. када је најављено гостовање Народног позоришта из Зенице у ЈДП-у са представом “Свети Сава” по тексту Синише Kовачевића, у режији Владимира Миличина. Лаушевић је тада био у зениту популарности, иза себе је имао упечатљиве улоге како савремених тако и историјских ликова: Шиље из „Сивог дома“, поручника Петра Хорвата у “Официру с ружом”, усташе Браце Гаврана из филма “Браћа по матери”, Милоша Обилића у “Боју на Kосову”. Логично је на ред дошао и Свети Сава, главна улога у истоименој представи за коју је добио Стеријину награду 1990. у Новом Саду.
– Kад сам исту представу покушао да одиграм у свом матичном позоришту, догодио се један од најмрачнијих догађаја у историји југословенског театра. Војислав Шешељ, лидер Радикалне партије, појачан са једним бившим попом, Жарком Гавриловићем и његовом Светосавском странком, дивљачки су прекинули моју представу и онемогућили њено извођење – забележио је у својој књизи познати глумац.
Да подсетимо, Жаркова трагична судбина почела је да се одмотава 31. маја 1990. када је најављено гостовање Народног позоришта из Зенице у ЈДП-у са представом “Свети Сава” по тексту Синише Kовачевића, у режији Владимира Миличина. Лаушевић је тада био у зениту популарности, иза себе је имао упечатљиве улоге како савремених тако и историјских ликова: Шиље из „Сивог дома“, поручника Петра Хорвата у “Официру с ружом”, усташе Браце Гаврана из филма “Браћа по матери”, Милоша Обилића у “Боју на Kосову”. Логично је на ред дошао и Свети Сава, главна улога у истоименој представи за коју је добио Стеријину награду 1990. у Новом Саду.
– Kад сам исту представу покушао да одиграм у свом матичном позоришту, догодио се један од најмрачнијих догађаја у историји југословенског театра. Војислав Шешељ, лидер Радикалне партије, појачан са једним бившим попом, Жарком Гавриловићем и његовом Светосавском странком, дивљачки су прекинули моју представу и онемогућили њено извођење – забележио је у својој књизи познати глумац.
Њих педесетак провоцирало је из мрака са галерије ЈДП-а, глумце на сцени. Иако нису одгледали представу, сматрали су да она вређа лик Светог Саве. Урлици, псовке, позиви на линч били су неиздрживи, глумци су били у шоку и неверици, а многима су кренуле сузе.
– Ја вас најлепше молим да свој суд, ма какав он био, сачувате за крај представе – поручио је Лаушевић провокаторима у сали. Kако и даље нису дозвољавали да глумци наставе са представом, у том драматичном тренутку Жарко је онако маркантан на сцени одевен у средњовековни костим, “патриотама” у лице изговорио антологијску реченицу: “Одиграћемо целу представу. Нисте ви већи Срби ни од мене, ни од Синише Kовачевића, ни од било ког учесника овде.” После тог инцидента, за Жарка Лаушевића више ништа није било исто.
– Да није било те ноћи, не бих добијао претње да ћу бити ликвидиран. Из истог разлога врло брзо после овог догађаја ћу, по савету полиције, купити пиштољ, а после још једног немилог догађаја у “Бојану Ступици”, дакле, поново под истим кровом, тај исти и почети да стално носим са собом у кожној торби – описао је почетак своје трагедије.
Недуго затим, у ноћи између 30. и 31. јула 1993. године у једном подгоричком кафићу нашао се у ситуацији у којој је у самоодбрани пуцао из тог пиштоља. Два младића су смртно страдала, један је рањен, а Жарко убрзо осуђен, затворен, прогоњен…
Представа “Свети Сава” више није играна, Немањићима се није нико озбиљно бавио у позоришту, филму, телевизији…као да се чекало да Жарко дође из Америке у Србију и опрости “галеристима из ЈДП-а”.
Блиц