Сви ми мање-више осећамо страх када се нађемо на великој висини-тај страх није од саме висине, већ од губитка тла под ногама, губитка равнотеже, падања. Kод особа са акрофобијом (страх од висине), тај страх је врло интензиван и претеран. У зависности од тога да ли се особа плаши било какве висине-па чак и степеница, или од изузетно великих висина и неких активности на истим (параглајдинг, банџи…), овај страх може утицати на квалитет живота.
Kао што смо већ горе навели страх од висине је углавном страх од падања и то је природна реакција организма и тај механизам се развијао кроз еволуцију и не само код људи, већ и код животиња.
Најчешћи симптоми акрофобије су:
– вртоглавица
-панични напад (несвестица, знојење, мучнина…)
-анксиозност на саму помисао да особу очекује одлазак на висину,
-избегавање одлазака на виша места (најчешће су то спратови неке зграде)-што може довести до извесног степена социјалне изолације.
На превладавању страха од висине, треба почети уколико страх омета наше нормално функционисање. Kао и код осталих фобија, најпре би требало одредити чега се тачно особа плаши код страха од висине, односно да ли се плаши пада, губитка, равнотеже, контроле или нечег другог. Kада се то одради, онда се много лакше решава проблем и самог страха од висине.
Човек може да примењује више ствари како би ублажио страх од висине. На пример:
-дубоко дисање
-заокупљивање мозга лепим стварима
-аутосугестија
-јога и/или медитација
-потражити стручну помоћ.
Оно што је најважније је да не трпимо свој страх и да не заваравамо себе да ће страх сам од себе проћи. Неће. Нема нерешивих проблема, само је важно пронаћи право решење. Исто важи и за акрофобију.
Лазар Спасојевић
ПАТРИОТ