Лекари одлазе из земље. Србе неће имати ко да лечи!

“Жао ми је, али морамо да одложимо операцију” – речи су, које ће према предвиђањима стручњака, пацијенти све чешће слушати у Србији, уколико се настави овај тренд одласка лекара у иностранство.

Само за две године скоро 1.500 лекара затражило је сертификат добре праксе, који издаје Лекарска комора Србије, а који је неопходан приликом запошљавања и рада у иностранству.

Већ годинама уназад број лекара који одлазе у иностранство је у сталном порасту. Међу њима су млади доктори, који после факултета не могу да пронађу посао у Србији, али и специјалисти попут хирурга, радиолога и анестезиолога, који у иностранству зарађују много више.

Да би отишли потребно је да добију сертификат добре праксе Лекарске коморе и да говоре страни језик. Медицински факултет има одличну репутацију, па им нострификација дипломе није потребна.

Па је тако, према подацима Лекарске коморе Србије, број лекара који желе да оду у неку страну земљу у порасту.

До септембра 2016. године, ЛКС је издала 599 сертификата добре праксе за одлазак у иностранство, од тога, највише их је тражило стручњака из Београда и то 299.

– Међу оним лекарима који траже сертификат, има доста оних који одлазе да раде у Босну и Херцеговину или у Црну Гору за викенд или узимају одморе или слободне дане. Колико тачно њих оде у иностранство, не знамо, јер такву евиденцију до сада нисмо водили. Међутим, сада смо унели мале промене приликом подношења захтева за издавање сертификат. Убудуће ће лекари морати да наведу у коју сврху им се сертификат издаје, колико имају година и које су специјалности и да ли планирају да се иселе из земље и где – објашњава др Милан Динић, директор Лекарске коморе Србије.

Током прошле године, ове сертификате тражило је 826 лекара, а највише оних из Београда. Према незваничним подацима, управо из престонице највише је отишло специјалиста, и то у богате блискоисточне земље.

– Млађи лекари одлазе зато што у Србији не могу да се запосле, а они који већ имају искуства, због много већих зарада – каже др Динић.

Струка, међутим, је забринута због одласка младих кадрова. Објашњавају да је то скупа варијанта, где се доктор до дипломе ишколује, а после се пошаље негде као готов стручњака на тањиру.

– Очекиван је убрзани и повећани одлазак најбољих дипломираних студената медицине у друге земље, што доноси стручне, економске и биолошке негативности. Пошто се овде ради о једносмерној улици, бар за већину одлазећих, негативни природни прираштај који од 1992. године има константан и алармантан раст, попримиће неповратан ток без могућности корекције. Додатно забрињава податак да из земље одлазе и специјалисти хирурзи, интернисти, педијатри, анестезиолози, радиолози, за чију је едукацију, у просеку, потребно више од 12 година учења и практичног рада. Уместо да радимо на националној стратегији за спречавање одласка најбољих, највреднијих, најамбициознијих, ми доносимо законе који катализују те процесе – каже проф. др Драган Делић, инфектолог и некадашњи директор Лекарске коморе Србије.

Рачуница је проста, јер ако се узме у обзир да Медицински факултет у Београду уписује 500 студената, то значи да само током једне године две генерације које одшколује оду да то знање примене ван граница Србије.

Лекари преуморни, слабо плаћени

Представници Синдиката лекара и фармацеута Србије траже састанак са председником владе, како би му предочили да је потребно применити постојеће законе из области здравства како би се повећала ефикасност и пацијентима пружила добра и квалитетна услуга, а не мењати их.

Председник синдиката Раде Панић рекао је да у здравству треба отпустити 13 одсто вишка административних радника, а за 10 одсто повећати број лекара и медицинских сестара.

Како је рекао, запослени у здравству нису адекватно плаћени.

Потпредседница Синдиката лекара и фармацеута Србије Славица Софронић рекла је да тај синдикат сматра да се здравствени систем годинама урушава, да нико у њему није задовољан, да су лекари преуморни, да нема довољно медицинских сестара, као ни опреме за рад.

Блиц