Да ли сте се икада питали зашто је Прајд баш у септембру? Поготово ви који знате да је свугде у остатку нормалног света на који се позивамо исти увек кад треба да буде – у јуну?
Како сам схватио, први пут је организован у инат једном делу екипе организатора, односно како не би било по њиховом, и онда је постало „традиција“. Али каква је то традиција? По чему је септембар различит од јуна?
Два месеца у години су најсиромашнија – јануар и септембар. Јануар због потрошње за Божић и Нову годину, а септембар први месец после годишњих одмора + деца кренула у школе, потрошили смо брдо пара на књиге, опрему… богтемазо, мени као студенту самцу је септембар био најгори месец, а камоли породици с децом.
А у септембру, увек ту негде кад је Прајд, ваљда намерно ФСС тако закаже, буде и дерби. А какве то везе има с Прајдом, питате?
Ево питам се и ја. Али ако се сагледа модус операнди и модус вивенди организатора, све је јасно као дан. Бобан Стојановић нема никакво занимање осим што је организатор Прајда. Он дакле фактички живи за Прајд. Од Прајда. А да би Прајд био занимљиво штиво маси, мора да постоји конфликт. Бобан то ипак зна из прве руке, није џаба био у Великом Брату, зар не? Стога се месецима унапред прича о тензијама, могућем насиљу, како би се чорба подгрејала, а уз то се дешавају напрасно и БРУТАЛНИ НАПАДИ на њега (ударили га у подлактицу и викали за њим ПЕДЕРУ, ја ево не знам). Шта би дакле Бобан без Прајда? Вратио се у Великог Брата?
Па и одатле су га избацили! Наравно, Бобан ово не може да прочита, јер ме је блокирао, као и било кога ко се усуди да критикује његов рад. Дакле, парада се организује у септембру јер се тад највише може изазвати насиље, због свих горе наведених фактора. Јер је у септембру људе лако испровоцирати чињеницом да они немају пара, а ти си платио три певачице скоро 10.000 ЕУР да отпевају пар песама на тргу, а да се ни не питамо колико си себи ставио у џеп.
Да би се прошетао затвореним улицама. На којима те ИОНАКО нико неће напасти, јер нико није позвао хулигане. Сви који имамо иоле мозга знамо да они не долазе ако их нико не позове. А и ко треба да их позове, знамо. Дакле, имамо екипу која нема ништа друго осим ове шетње, и тој екипи је потребна пажња и конфликт да би имала основу постојања. И то је једно Породично Предузеће Прајд, јер ако сте рецимо пратили вести, они су били код ове нове министарке Брнабић или како се презива, да с њом причају о Прајду (иако њој у опису радног места није да је лезбејка), и у вестима на свим медијима писало је како су код ње били Организатори Бобан, адвокат Горан Милетић и још неко и Адам Пушкар, БОБАНОВ ПАРТНЕР.
Ваљда нешто као иде председник и води прву даму са собом. Кад се на то све дода зла крв „у заједници“ (а то није никаква зла крв у заједници него свађа на релацији некадашњих сарадника, њих десетак, који су се сад поделили у више организација, као ДОС) и свакојака нетрпељивост Породичног Предузећа Прајд спрам свих који се не уклапају у њихову визију нормалних људи (левичар који мрзи све што није лево, јер побогу како можеш да се крешеш с типовима а да притом будеш ДССовац, Дверјанин, монархиста, шта већ… избор партнера дефинише шта једеш ујутро, а камоли политичко опредељење!), сасвим је јасно да је то само један – за њих очигледно – добар бизнис.
А и шта је то Прајд, овакав какав је, до сад унапредио у положају ЛГБТ заједнице у Србији? Молим оне који знају да елаборирају, хвала. Дакле да, сматрам да Стојановић и екипа НАМЕРНО организују Прајд у време кад може да буде великог срања (иако истог неће бити ако власт не позове хулигане), односно када буде набијених емоција незадовољства, и почео сам да верујем да можда чак и сами учествују у оркестрирању насиља (могу да замислим Милетића да седи с хулиганима и преговара, без проблема).
Али је суштина свега да је њима то посао, да заједница нема ништа од тога и да је све једна велика шарена лажа дугиних боја. Дакле, ја сам против Прајда? Не. Ја сам против овог и оваквог Прајда. Да ли знате да је у јуну одржан Прајд с минималним учешћем полиције и да није било никаквих проблема? Кажу људи па да, нису најавили, било их је мало… То и да је тачно (а није тачно, најављено уредно месецима унапред, рекламирано у медијима, само не АГРЕСИВНО као ови што чине), они су прошли градом и нико их није дирао. Зашто је прошло незапажено? Па нису позвали политичаре и звезде да се сликају. Хтели људи Прајд заједнице. Јес, рећи ће неко како је и њима то посао, активисти су активисти, и јесте, све је то тачно, али постоје активисти и постоје… активисти. Начин на који се све изводи, КОМУНИКАЦИЈА међу људима… све то има неку превагу. Уосталом, да ли ћу се наклонити пре некоме ко виси у медијима и прича пренадувано о нападима, хвали самог себе и вуче около партнера као привесак којем је у медијима званична титула „партнер тог и тог“, или ћу бити поносан на неког као што је Хелена Вуковић (која трпи жестоке исподпојасне нападе од стране Милетића и екипе), прва транс* „звезда“ код нас (ово не пишем ни у каквом негативном смислу), неко ко иза себе има војну каријеру, породицу, изграђена је личност? Једна културна, образована и надасве запослена госпођа? Ја сам заиста препоносан што Србија има такву транс* представницу у првим редовима.
И да ли ћу стати на страну неког ко се упорно бави неистомишљеницима, попут Милетића и Стојановића и Пушкара који упорно прозивају Хелену и ту екипу као Милошевићеве рецидиве, Арканове тигрице и слично (иако се они радо друже с онима који су учествовали у бомбардовању Србије), или пре мислим као Предраг Аздејковић, који каже „Јебеш ЛГБТ права ако живимо у сиромаштву“?
Људи који немају дан рада у нечему ван „активизма“ (Милетић изузетак) пљују некога ко је ризиковао свој живот на ратишту? Ок, и ја сам генерално против саме идеје војске, јер мрзим насиље у било каквом облику, али оно, ало, ко има већа муда, неко ко је био у рату, борио се, преживео, и сад је још транс* или неко ко се шепури по Београду и виче БРУТАЛАН НАПАД кад неко викне на улици за њим „ПЕДЕРУ“? Будимо реални… Дакле, да се вратимо на почетак – зашто је Прајд у септембру?
И зашто људи који се боре против затуцане традиције инсистирају на тој кобајаги традицији? Зашто по фејсу блокирају неистомишљенике и пљују их по медијима, а не презентују никакве резултате свог рада (ког рада?)? Како очекујеш да те спољна средина прихвати као нормалног, кад се не понашаш нормално и кад и ти сам себе не третираш као најнормалнију, свакодневну појаву? Одговор на та питања је кључ. А мој неки одговор – и само мој, мој лични закључак, ништа објективно – јесте: зато што би, кад би сви схватили да може и без тензија и насиља и фрке, они остали на улици и не би имали шта да раде са собом.
А већ сам констатовао да предводнике ни Велики Брат није хтео. #NeDavimoPrajd
Миљан Давид Танић