Kако госпођа Брнабић новинарима да одговори на питање ко ће бити министри у њеној влади? Да им поштено каже да не зна, јер ни сам Вучић још није одлучио?
„За разлику од Бошка Обрадовића и Санде Рашковић Ивић, не верујем да је мандатарка „наметнута“ Александру Вучићу, а још мање да представља његову „капитулацију пред Вашингтоном“. Зашто би неко морао да му намеће оно од чега ће на важном месту имати само користи, а што неће угрозити његову личну власт?“, пише Љиљана Смајловић у колумни за актуелни број Недељник.
„Не замерам Вучићу што је начинио избор којим је усрећио све западне канцеларије у Београду. Замерам му узурпацију моћи коју сам му замерила чим је одлучио да постане председник Србије. Јер како да госпођа Брнабић новинарима одговори на питање ко ће бити министри у њеној влади? Да им поштено каже да не зна, јер ни сам Вучић још није одлучио?“, наводи Смајловић и додаје.
„Ани Брнабић замерам што пристаје на такву поделу улога, што пристаје да глуми да је најмоћнија особа у држави, што произилази из њених надлежности. Разумем зашто она ужива Вучићево поверење, али моје ће тек морати да заслужи. Жена, ЛГБТ, Хрватица, лојална Србији и Вучићу, то су све плусеви, али где је суштина? Јесу ли јој опортунизам и каријеризам једина политичка филозофија?, пише Лиљана Смајловић у колумни „Kаријера једне Ане“.
Недељник