24. априла 1833. на Медуну је рођен Марко Миљанов, знаменити црногорски јунак, војвода и писац. Занимљиве су његове ријечи које је забиљежио Симо Шобајић. Наиме, у Београду је пред војводом Марком један ђак из Црне Горе негативно говорио о књазу и о Црној Гори. На то му је војвода рекао:
„Било би паметно да умучиш, дијете. Ја нијесам крпа да перем туђу нечист. Тебе неко утуљује у главу зле мисли против Црне Горе која те одњивила и послала да се, ками, нечему доброме научиш, па би ваљало да се држиш према њој ка према својој мајци. А и јест ти она мајка. Домовина је исто ка мајка. А што се господара тиче, он је мене вријеђа, али… псовати га на вагану који ти неко даје, исто је ка и псовати домовину. Но, да оставимо господара. Он је чоек ка и ми, ка ја и ти, па и он може да погријеши, а да се на вријеме не исправи… Али, домовина је вјечна и њу у срце морамо да носимо ако смо људи и ако смо прави њени синови. Домовина може бити или усред срца или у потплаће обуће. Из срца се она не избачује лако, а ко је носи на потплаће, она се лиже са свакијем кораком и ишчили ка паучина. И кад се тако изгуби, ондар чоек постаје крдо. Чувај се тога, дијете, ка живога огња. Чоек без домовине, или, што је исто, са осрамоћеном домовином, више и није чоек.”
Приредио: Мирослав ЋОСОВИЋ
portalanalitika.me