Јуче се навршило 10 година од када нас је напустио патријарх Павле, омиљени поглавар СПЦ.
На вечни починак у Манастиру Раковица испратиле су га стотине хиљада људи, које су се у тишини и достојанствено више дана опраштале од њега, а познати академик и песник Матија Бећковић тада је написао речи које по многима најбоље описују човека који је још за живота у народу био проглашен за свеца и које се и дан данас памте…
– Нико није тише говорио, а да се даље чуо. Нико с мање речи није рекао више. Нико није лакше ходио земљом, а да је остављао дубље трагове. Нико није био мањег раста, а да се видео с веће даљине. Отуда, ни више људи ни веће тишине него на његовом погребу! – написао је академик тада.
Читаву деценију касније, коју смо провели без скромног и племенитог старца у којем је куцало велико монашко срце, упитали смо Бећковића да ли би имао још нешто да дода на оно написано…
– Тек када је умро, видело се ко је био, тек после смрти почео је да живи – рекао нам је Бећковић.
Навео је потом да је народ тај који је увек канонизовао наше свеце и да се то десило и са патријархом Павлом, а да ће званична канонизација, која ће се засигурно једном догодити, бити пука формалност…
Патријарх Павле био је на челу СПЦ у најтежим временима, током ратних дешавања на простору некадашње Југославије. Није правио разлику међу људима. Често је понављао да смо сви деца божја, осуђивао је свако насиље и злочине, без обзира на то ко их је чинио, којем су народу чињени и којој вери. Познато је и да је крајем деведесетих година учествовао у неколико протестних шетњи против Слободана Милошевића.
Да га Срби нису заборавили, доказ су и реке људи које су се јуче сливале у Манастир Раковица да одају почаст покојном патријарху и да се помоле на његовом гробу, где се према многим сведочењима, дешавају чуда и исцељења.
Поводом десетогодишњице смрти вољеног патријарха,у Храму Светих апостола Петра и Павла у славонском селу Kућанци, његовом родном месту, служена је Света архијерејска литургија у приству врха СПЦ.
Еспресо