„Како се осећам? Никад горе у животу. Био сам овде, у кући. Шта се десило, то сви знају“, казао је за Ким радио Славиша Миљковић (62), мештанин и радник поште у селу Бањска и додао да последице неће проћи никада и да „пас има већу вредност од човека у овој ситуацији“.
„Хвала Богу када ми фамилија није изгинула, била су ми овде два унучета, син и снаја. Ја и супруга смо били на тераси када су ушли, овде су остаци сузавца, димне бомбе, не знам чега, то је засуло по нама. Не знам због чега, у насељено место да се ради тако, не знам“, казао је он.
Миљковић сматра да би да међународна заједница требала да обрати пажњу на услове живота људи у Бањској.
„Ово је жалосно, човек не зна шта да каже. Мало смо се скућили, а немамо слободу, ништа. Физички смо добро, али последице онога што се десило неће проћи никада. Имам 62 године, тежи дани ми нису били. Ја сам се наживео, али шта је криво унуче, да се гађа. Седели смо на тераси и димна бомба је ударила поред улазних врата, кућа нам је била у диму, а унучићи су ми били ту. То је стварно жалосно“, препиричао је своја и искуства своје породице од недеље.
На питање да ли сада смеју нормално да се крећу, Миљковић је одоговорио:
„Ми смо још у кућном притвору. Имам башту где имам нешто да уберем да би се прехранили, али нисам слободан да изађем одавде. Јутрос смо остали без хлеба. Доносили су нам припадници Косовске полиције намирнице након онога што се десило. Свака част, нису они људи криви, нису сви исти. И код нас Срба и код њих Албанаца има добрих људи. Пришли су, понудили, ја сам рекао не треба, за сада имам храну. Они кажу морате, ја сам прихватио и узео. Њихов хлеб, сок и сардина“, казао је он.
„Може човек доста да претрпи глад, да пије воду. Али, ово што се десило… Мислим да пас има већу вредност него човек у овој ситацији. Макар код нас, пас има већу вредност. Ово није живот, унућићи су ми истраумирани“, закључио је он.
Извор: https://www.radiokim.net/vesti/hronika/mestanin-banjske-pas-vise-vredi-od-coveka.html