Од око 330.000 регистрованих привредних субјеката 70 одсто њих послује са губитком или има једног запосленог, што значи да се цела привреда Србије базира на 100.000 предузетника. Самим тим, значај подршке МСПП сектору још је битнији, јер нам у наредних 5-10 година треба 100.000 нових предузећа како би дошли до реалног привредног раста и економског развоја.
Предузетници у Србији покрећу и развијају своје бизнисе у условима нефер конкуренције, увозничког лобија на веома малом и куповно слабом тржишту. Иако у Србији имамо одличне пословне идеје и храбре предузетнике, чини се да непостојање система и позитивног пословног окружења прави ону кључну препреку, изјавио је у интервјуу за наш портал Миливоје Јовановић, менаџер организације ЕНЕЦА.
У свим развијеним земљама мала и средња предузећа била су темељ економског развоја. Kолико је у Србији предузетништво препознато као носилац економског развоја?
Ситуација у Србији је специфична. Од око 330.000 регистрованих привредних субјеката 70 одсто њих послује са губитком или има једног запосленог, што значи да се цела привреда Србије базира на 100.000 предузетника. Самим тим, значај подршке МСПП сектору још је битнији, јер нам у наредних 5-10 година треба 100.000 нових предузећа како би дошли до реалног привредног раста и економског развоја уз нагласак на децентрализацију. Влада Србије је 2016. годину прогласила „Годином предузетништва“ и то је знак да се ствари мењају на боље, али мислим да нам је неопходна декада како би постигли значајније резултате на пољу развоја предузетничког сектора. РАС и организације, као што је ЕНЕЦА, дају своју експертизу, искуство и финансијска средства почетницима у пословању, али и малим бизнисима, који шире своје капацитете како би повећали конкурентност малих произвођача и домаће привреде, промовисали предузетништво и градили повољнији предузетнички екосистем.
Били сте део делегације Србије, која је позвана од стране Владе САД, да посети ту државу бизниса. Да ли можете да направите поређење где су српски предузетници у односу на америчке? У чему се огледа државна подршка предузетништву у САД? Шта је од тога применљиво у Србији?
Предузетници у Србији покрећу и развијају своје бизнисе у условима нефер конкуренције, увозничког лобија на веома малом и куповно слабом тржишту. За разлику од америчких предузетника, који послују у условима конкурентне економије и тржишту од 330 милиона становника, предузетници у Србији не могу тако лако да ескалирају своје бизнисе, прошире тржиште и раде глобално. Иако у Србији имамо одличне пословне идеје и храбре предузетнике, чини се да непостојање система и позитивног пословног окружења прави ону кључну разлику и препреку. У САД предузетници добијају подршку, кроз тренинге и менторинг, али су им на располагању и бројни извори финансирања, као што су бизнис анђели, капитални фондови, који код нас нису заживели, између осталог, и због недостатка законске регулативе.
Kоји су кључни проблеми са којима се данас суочавају људи, који желе да започну сопствени бизнис?
На основу дугогодишњег рада организације ЕНЕЦА, са преко 2.000 подржаних предузетника и малих фирми можемо да кажемо да су кључни проблеми:
– Недостатак извора финансирања за старт-уп бизнисе
– Недовољно предузетничко знање нарочито из области маркетинга и продаје
– Недовољно умрежавање самих предузетника ради успостављања дугорочних партнерстава и заједничког наступа на иностраном тржишту.
Kаква пореска реформа треба предузетницима? Да ли Србија може да примени нека решења која су дала добре резултате у свету, поготово код брзо растућих економија?
Оно за шта се у Удружењу „Покрени се за посао“ залажемо и око чега постоји концензус свих стејхолдера, јесте укидање пореза и доприноса за почетнике у првој години пословања, а пожељно је да тај рок буде и до 2 године. Ова мера била би стимулативна за све младе и све незапослене, како им авантура звана предузетништво не би одмах на почетку стварала страх од будућих финансијских оптерећења, у виду фискалних и парафискалних намета. Преко 250 парафискалних намета, спора државна администрација и процедуре, које одузимају и до 30 одсто радног времена, такође, су међу кључним проблемима.
Kоји сектори су најперспективнији за мала и средња предузећа у Србији?
До сада смо подржали око 80 различитих делатности из области производње, услуга и пољопривреде. Оно што се издвојило као најперспективније јесу оне области у којима Србија остварује компаративну предност: прехрамбена и дрвна индустрија, ИТ сектор и пољопривреда, као сектор који у извозу остварује суфицит. Свакако, која год од поменутих области била у питању, кључ успеха малог предузетника крије се у креирању јединственог финалног производа, континуираном умрежавању, иновирању и оптимизацији пословања и наравно оријентацији ка извозу.
Из Владе најављују нови закон до краја године, који ће омогућити страним инвеститорима да улажу у младе ИТ стручњаке и иновативну делатност. Kолико је Србија спремна за „Четврту индустријску револуцију“ и да ли може бити конкурентна на међународном тржишту?
Оно што је кључно за све инвеститоре, који долазе у Србију јесте да, осим својих производа или услужних капацитета, отварају и развојне центре, како би креирали „српске производе“, а не да домаће фирме само раде лон послове за малу провизију. Мислим да Србија треба да прати примере Словачке и Румуније које су у томе успеле. Постоји велики потенцијал да се тренутни званични извоз ИТ услуга од 300 милиона евра годишње повећа, што би имало позитивнији утицај на БДП.
ЕНЕЦА је ове године осми пут организовала конкурс за пројекат „Покрени се за посао“. Kакви су досадашњи резултати?
Интересовање за програм је велико, а из године у годину се повећава, што указује на велики предузетнички потенцијал у Србији, који треба искористити и пружити подршку што већем броју људи у првим годинама пословања. На конкурс се у просеку пријави преко 2.000 предузетника и потенцијалних предузетника. ЕНЕЦА је, уз финансијску подршку компаније „Филип Морис“, у оквиру програма „Покрени се за посао“ до сада подржала 721 предузетника, а од тога је преко 40 одсто жена и 46 одсто младих предузетника. Такви резултати говоре о томе да имамо доста перспективних предузетника, поготово младих, који желе да реализују своје идеје. Помоћ ЕНЕЦА-е, у виду набавке опреме, обука и консалтинга, омогућила је предузетницима да унапреде и прошире своје пословање. Неки од њих данас производе иновативне производе, извозе како у земље окружења, тако и у удаљене делове света, запошљавају нову радну снагу, освајају разне награде и похвале… То је велики успех за један програм.
Да ли ЕНЕЦА планира нове пројекте?
ЕНЕЦА константно ради са предузетницима широм Србије и на основу њихових потреба и препорука креира, иновира и унапређује своје пројекте подршке. Програм „Покрени се за посао“ ће од наредног циклуса, чији се почетак очекује у току јесени, више фокусирати грантове на иновативне бизнисе, али не само из ИKТ области, већ из свих индустрија, које могу да буду унапређене кроз иновације и које доприносе економском развоју и мењају живот људи на боље.
Економски.нет