Многи аналитичари данас су сагласни да је тих пар сати телевизијског програма потпуно преокренуло ток кампање и донело победу младом сенатору Кенедију над искусним Никсоном. То објашњавају тиме што су по први пут Американци могли да гледају кандидате док се суочавају, уместо да им само чују гласове путем радио апарата. По свему судећи, председничке дебате на председничким изборима 2017. у Србији неће бити. Новинар и маркетиншки стручњак Цвијетин Миливојевић сматра да је то потпуно очекивано, јер је главни фаворит на овим изборима „човек монолога“. Он подсећа да је од почетка вишепартизма у нашој земљи, једини председнички кандидат поред Вучића који није учествовао у дебати био Слободан Милошевић.
– Мислим да је то била једна од тајни његове дуговечности на месту председника. Знате, када уђете у дијалог ви хтели – не хтели показујете и своје рањиве стране. Такође, онај на другој страни има прилику да пред вама добро аргументује тачке по којима вас најжешће критикује – објашњава Миливојевић.
Он наводи да се манир јавне комуникације који користи премијер Вучић по правилу огледа у његовом монологу и новинару који не сме ништа да га пита јер се боји, а уколико и чује питање које му се потпуно не допада, почне да прети, да се свађа са грађанима, имагинарним непријатељима и оптужује све да га мрзе.
– Новинари Вучића не смеју да питају ништа озбиљно и конкретно, чак пристају да их понижава и уопште не реагују на то. Улога новинара је да пита оно што занима јавност, а не оно што одговара саговорнику – подсећа Миливојевић.
„Изостанком дебате шаље се порука да су ови избори нешто што није важно и да их треба само рутински одрадити“, каже за Данас политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић. Поред тога, додаје он, стално се потенцирају разни резултати истраживања јавног мњења којима се ствара утисак да је победник унапред познат.
– Све је то у функцији смањивања излазности, јер би евентуални други круг значио и много већу излазност – што не одговара кандидату власти. Због тога, што је врло необично, пред ове изборе неће бити председничке дебате – истиче Вукадиновић.
Професор ФПН-а Зоран Стојиљковић није сагласан са претходном двојицом саговорника да би евентуална дебата председничких кандидата на јавном сервису битно утицала на излазност или опредељење бирача.
– Мишљење грађана је већ формирано, тако да дебата не би утицала ни на опредељење ни на излазност – навео је Стојиљковић.
Француски пример
Кандидати на председничким изборима у Француској прекјуче су сучелили своје ставове у телевизијској дебати, а како су пренели медији, Франсоа Фијон је фактички признао право грађанима Крима да самостално одређују своју судбину и критиковао позицију Запада према Крим, упоредивши га са Косовом. Током дебате, гледаоцима се највише допало излагање управо Фијона.
Према подацима листа Фигаро, 37 одсто телевизијских гледалаца сматра да је кандидат републиканаца био најубедљивији. Друго место је заузео лидер покрета „Напред“ Емануел Макрон, док су треће место поделили лидерка Националног фронта Марин ле Пен и лидер радикалне левице Жан Лук Меланшон.
Д. Миљковић, ДАНАС