„Никоме није јасно како су те ствари доспеле код Милошевича“.
Домагој Маргетић, хрватски новинар, осуђен је пред Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију у Хагу 2006. године на три месеца затвора и 10.000 евра новчане казне. Тамо је упознао многе осуђенике а једна од најзанимљивијих прича је она коју је чуо од затворског чувара о Слободану Милошевићу.
„Тражио сам да ме не враћају нигде и да ме оставе у Схевенингену да одслужим казну. Осуђен сам на три месеца затвора. Нема новинара сем мене који се може похвалити да је био у том затвору и да је срео све те ликове тамо. Војислав Шешељ и ја смо заједно ишли на прегледе у болницу која је у оквиру затвора. Први пут кад смо се видели, срели смо се у затворској амбуланти. Мене је чувало 15 затворских чувара. Шешељ је седео прекопута. А он је дошао са два чувара.“
– Колико си ти њих побио кад те оволико чувају? – Знате, ја нисам убијао него писао. – Ма иди бре, зафркавам се. Знам.
Потом су чувари гледали да ли да се макну или не.
„Рекао сам им да се не бојим и да могу да се помере. И тако смо се упознали. Слободана Милошевића нисам упознао, јер је он већ био умро. Шеф мојих чувара је био некада шеф Милошевићевим чуварима. Он је иначе нашао Милошевића мртвог у ћелији. Тај чувар ми је дао изворни извештај Трибунала о смрти Слободана Милошевића. Оно што је из тог извештаја јасно да је Милошевић умро од извесног тровања. Чуварима није јасно како су те таблете, које су на попису у том извештају, уопште дошле код Милошевића. Оне су дошле у ћелију која му је служила као канцеларија“, испричао је Маргетић
Милошевић је имао ћелију, која је била затворска ћелија, и која је била под ингеренцијом затворских чувара. А поред ње је имао две ћелије које су служиле као канцеларија одбране.
„У те затворске ћелије према речима овог чувара затворски стражари нису смели да улазе нити да врше претрес. У те ћелије није улазио ни управник притворске јединице баш зато што су служиле као канцеларије за одбрану. Ту је Милошевић имао интернет, телефон, факс. Ту су пронађене након његове смрти све те таблете које су, по свему судећи у комбинацији са вискијем који је Милошевић пио, биле узрок смрти. Пиће је иначе апсолутно забрањено. У тренутку Милошевићеве смрти у те две ћелије је нађена боца вискија и још два картона вискија у орману. Тај чувар ми је рекао да они апсолутно не знају како су те таблете и тај виски донети Милошевићу. Можеш да наручиш храну, воду, воће, сокове. Али то ти доносе стражари. Алкохол не можеш ни под разно“, рекао је Маргетић својевремено у емисији Голи живот.
Чувар му је причао да је Милошевић био врло галантан.
„Заправо, интересантно је да за разлику од Милана Милутиновића кога су сматрали бахатим и арогантним типом, и ниједан чувар га није волео, Милошевића су сви чувари мање-више ценили. Био је један мали чувар Италијан. За њега ми је овај мој вођа чувара испричао следеће:
– Са нама је Милошевић још знао да не може, па смо имали неко међусобно поштовање. А кад би тај мали Италијан био дежуран Милошевић би седео у дневном боравку и само би му запуцкетао прстима и рекао – момак, дођите.
И онда би му тражио да му нешто донесе из собе. Кад би се Италијан успротивио јер је Милошевић притвореник, Слоба би рекао – иди, јесам ли ти рекао да ми донесеш, не компликуј. И овај оде.“
Маргетић истиче да је Милошевић био омиљен код затвореника јер кад би наручивао клопу изван затвора, кад би нешто славио, онда би и сви затвореници славили заједно са њим.
(Еспресо)