Како раде правосудни органи у неким бившим југорепубликама испада да је живот Србина и Српкиње најјефтинији у региону. Јер, правосуђе БиХ ослободило је Насера Ориц́а оптужнице за злочин против троје грађана српске националности, пише војно-политички коментатор Мирослав Лазански.
О томе да ли су јединице армије БиХ из заштиц́ене зоне Сребреница у периоду 1993-1994. вршиле злочине над српским становништвом око Сребренице, па и шире, правосуђе БиХ уопште не жели ни да расправља. Још пре четири године београдске „Вечерње новости“ објавиле су поименични списак убијених становника српских села, места и насеља око Сребренице, таксативан списак са више од 3.000 имена и презимена. И никоме ништа, изгледа да српске жртве нису вредне чак ни подизања оптужнице.
Злочин који је почињен над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године још није добио судски епилог. Главне актере тог злочина штите власти БиХ. Злочин почињен над припадницима ЈНА који су се у камионској колони повлачили из Тузле 1992. године, масовно и брутално убиство војника ЈНА, односно случај „Тузланске колоне“, процесирало је правосуђе Србије у почетној фази. Заправо је то урадила власт у време владавине Демократске странке. Која је, да се не замери „међународној заједници“ и БиХ, главноосумњиченог, извесног Јуришиц́а, пустила да оде куц́и у Тузлу с његовим обец́ањем да ц́е се вратити на наставак процеса. Шта је било даље, колико знам — од наставка суђења нема ништа, нити тај Јуришиц́ уопште има намеру да поновно види Београд.
Ко је у Сарајеву одговарао за сарајевски логор смрти „Казани“, у којем су током грађанског рата били заточени и убијани Срби? Нико.
Ко је од Албанаца са Косова одговарао за злочине почињене против Срба? Нико. Је ли досовска власт одмах после преузимања вођења Србије пустила из притвора и затвора неколико стотина осумњичених и осуђених Албанаца са Косова? Јесте.
И сада се чудимо што је Насер Ориц́ ослобођен оптужбе. Наш благонаклон став према бившим југорепубликама, када је реч о суђењима за злочине учињене против ЈНА и Срба, има за последице и ослобађајуц́е пресуде у случају Насера Ориц́а, Рамуша Харадинаја и других… Ми се, заправо, непрекидно извињавамо, све у циљу регионалне стабилности и некаквог помирења. А то само јача апетите других. Нема помирења на Балкану без потпуне истине о ратовима на овом простору.
Ако нема процесирања свих ратних злочина, нема ни истине, нема ни помирења. Јер, како градити добре комшијске односе ако комшије на српске жртве гледају с презиром? Треба подвуц́и црту и реаговати реципроцитетом као свака озбиљна држава која држи до свог достојанства и достојанства својих становника.