Почело је у Инђији, наставило се у околним местима, а сада узнемирујуће приче стижу и из Руме. Непознате особе обучене попут часних сестара наводно се појављују у ноћним сатима, плаше децу и изазивају страх међу становништвом. Друштвеним мрежама круже фотографије, упозорења родитељима и све необичнија сведочења. Али, док се мистерија шири, једно питање постаје све важније: ко заиста стоји иза ових појава и да ли Србија присуствује почетку феномена који је пре десет година изазвао панику широм света?
На први поглед, прича делује као сценарио хорор филма. Улице су празне, већ је прошла поноћ, а под уличном расветом појављује се фигура у дугој црној одећи, налик одори часне сестре.
- ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ „ГОРЕ“! Где иду јаке полицијске снаге? Шта се дешава?
- ДОШЛО ДО ПРВИХ СУКОБА! Нереди у Панчеву (ВИДЕО)
- ЧОВЕК ПУШТА РУЗМАРИН, А КОМШИЈЕ СЕ КРСТЕ (ВИДЕО)
- Мирослав Паровић открио зашто је блокиран пут ка РИК-у
- ХИТНО СЕ ОГЛАСИЛИ СТУДЕНТИ! 70-ти НА ЛИСТИ СНС-а УХВАЋЕН СА ДУПЛИМ БИРАЧКИМ СПИСКОВИМА
Међутим, за становнике појединих места у Срему ово више није само необична прича са интернета. Родитељи размењују упозорења, деца препричавају наводне сусрете, а фотографије се шире великом брзином.
Оно што је посебно необично јесте чињеница да се сличне приче сада појављују на више различитих локација.
Ипак, важна чињеница мора се нагласити: већина ових навода потиче са друштвених мрежа, а није независно потврђено да иза свих пријављених појава стоје исте особе.
- октобар: Све почиње у Инђији
Међу првим медијским извештајима о овом необичном феномену био је текст „Дневника“, објављен 12. октобра.
Према тврдњама мештана, у Инђији су се током ноћи појављивале особе обучене попут часних сестара које су наводно плашиле пролазнике, нарочито децу.
На друштвеним мрежама појавила се и фотографија особе у необичној одећи која, према опису објаве, под уличном расветом изводи чудне покрете налик плесу.
Убрзо су почеле да круже тврдње да није реч о једној особи, већ о више маскираних људи.
Поједини становници су, како је пренео „Дневник“, почели и сами да организују ноћне потраге како би установили ко се крије иза мистериозних појава.
Тако је једна локална прича, која је можда могла да остане необичан инцидент, добила сасвим другачије размере.
13–14. октобар: Помињу се нова места и још чудније појединости
У данима који су уследили прича се више није ограничавала само на Инђију.
У објавама које су пренели медији почели су да се помињу Бешка, Сланкамен, Марадик и Крчедин.
Истовремено, појављују се и нови, знатно узнемирујући наводи.
Родитељи говоре о профилима на ТикТоку преко којих су деца наводно позивана у паркове ради игре. Затим се појављују приче о сумњивим возилима, необичним симболима у парковима и особама које плаше пролазнике.
Посебну забринутост изазива чињеница да се у великом броју ових прича помињу управо деца.
Ипак, за тврдње о организованом намамљивању деце, сумњивим возилима и повезаности различитих догађаја нису представљени независно проверени докази.
Али страх се већ ширио брже од информација.
- октобар: Мистериозне особе стижу и до Јакова
Нова епизода уследила је када су се слична упозорења појавила и у Јакову, надомак Београда.
Према објави у локалној Фејсбук групи коју су пренели „Телеграф“ и „Дневник“, деца су се жалила да су у близини стадиона ФК Срем виђала маскиране особе.
Аутор објаве тврдио је да су непознате особе деци чак поручивале да су ту како би их плашиле.
У коментарима су се низала различита објашњења.
Једни су сумњали на младиће који учествују у бизарном интернет изазову. Други су говорили о организованој групи. Појављивале су се чак и претпоставке о некаквој секти.
Ниједна од тих теорија није потврђена.
Међутим, управо та неизвесност допринела је да се прича додатно прошири.
Више није било речи само о томе да ли је неко у Инђији видео маскирану особу. Сада се постављало питање зашто се слична сведочења појављују и у другим местима.
- октобар: Нова узбуна у Руми
Последње поглавље ове необичне приче стиже из Руме.
„Телеграф“ је 18. октобра објавио да су, према тврдњама са друштвених мрежа, особе обучене попут часних сестара виђене и у овом граду.
Помиње се простор у близини Змајеве школе, нешто после поноћи.
Један од грађана упутио је упозорење родитељима да обрате пажњу на децу у вечерњим сатима, уз тврдњу да непознате особе јуре људе.
Тако се за мање од недељу дана број места која се помињу у овој причи значајно повећао.
Инђија, Бешка, околна сремска насеља, Јаково и сада Рума.
Да ли неко заиста путује од места до места и намерно изазива страх? Да ли су различити људи почели да опонашају једни друге? Или се једна необична појава претворила у низ преувеличаних прича?
За сада нема довољно поузданих података да би се донео коначан закључак.
Ипак, постоји један детаљ који целој причи даје много шири контекст.
Пре тачно десет година свет је гледао готово идентичну појаву
У јесен 2016. године, у Сједињеним Америчким Државама почеле су да се појављују узнемирујуће приче о људима маскираним у застрашујуће кловнове.
Најпре су стизале пријаве из Јужне Каролине, где су становници говорили о непознатим особама које се појављују у близини насеља и плаше децу.
Потом су се сличне приче прошириле на друге америчке државе.
Убрзо је феномен прешао Атлантик.
У Великој Британији пријављивани су кловнови који изненада искачу из жбуња, појављују се у близини школа и јуре пролазнике.
Поједине школе предузимале су мере предострожности, полиција је добијала бројне пријаве, а родитељи су упозоравали једни друге преко Фејсбука.
Било је стварних инцидената, али и лажних дојава и непроверених прича које су додатно шириле панику.
Британски „Гардијан“ је у октобру 2016. детаљно анализирао овај феномен, указујући на улогу друштвених мрежа, колективног страха и могућности да појединци опонашају поступке о којима читају.
На крају се испоставило да није постојала једна светска организација застрашујућих кловнова. Различити инциденти, интернет провокације и гласине спојили су се у појаву која је месецима привлачила огромну пажњу јавности.
А сада, десет година касније, поједини делови Србије суочавају се са необично сличном причом.
Само што су кловнове замениле фигуре у црним одорама.
Зашто је баш оваква маска толико узнемирујућа?
Психолошки механизам страха у оваквим ситуацијама прилично је једноставан.
Особа у препознатљивој одећи, која се појављује на необичном месту и у необично време, ствара осећај да нешто није у реду.
Када се томе додају мрак, празне улице, фотографије нејасног порекла и приче о деци, обична маска може постати симбол много веће претње.
А онда ступају на сцену друштвене мреже.
Један снимак види неколико хиљада људи. Неки од њих препричавају причу, други додају детаље које су чули од познаника, а трећи почињу да траже сличне појаве у сопственом окружењу.
У таквим околностима граница између стварног инцидента, нечије шале и потпуно измишљене приче може постати готово невидљива.
То, наравно, не значи да су сви који тврде да су видели маскиране особе измислили своја искуства.
Али значи да се из великог броја сличних објава не може аутоматски закључити да постоји организована група.
Најважније питање још нема одговор
Случајеви који се последњих дана помињу у Србији отварају неколико питања на која јавност још није добила поуздан одговор.
Да ли су неке од маскираних особа идентификоване? Да ли је полиција примила званичне пријаве о конкретним претњама или нападима? И постоји ли било какав доказ да су појаве у различитим местима међусобно повезане?
Посебно је важно утврдити да ли је реч искључиво о узнемиравању грађана, интернет изазову или постоје околности које захтевају озбиљнију истрагу.
До сада прегледани медијски извештаји не пружају потврду да постоји организована група која прогони децу, нити да су пријављене појаве повезане са покушајима отмице.
Зато је важно да родитељи и грађани сваку конкретну претњу пријаве полицији, уместо да сами организују потраге и сукобљавају се са особама за које сумњају да су умешане.
Истовремено, неопходно је да надлежни утврде шта се заиста догодило, јер недостатак проверених информација оставља простор за ширење све драматичнијих гласина.
Пре десет година свет је страховао од кловнова који се појављују из мрака. Данас Србијом круже приче о мистериозним приликама у црном.
Можда је реч о неукусној шали која је измакла контроли. Можда о више неповезаних инцидената. А можда ће се показати да је највећу улогу у читавој причи одиграо страх који се шири интернетом.
Једно је сигурно: док се не утврди ко стоји иза пријављених појава и шта се заиста догодило, мистерија ће наставити да изазива питања.
Извор: Телеграф, Дневник, Тхе Гардијан

Ima dva resenja: Solucija 1. Kada ova vlast padne, treba izglasati zakon o dozvoljenoj samoodbrani i nosenju oruzja pa kao u Americi resis problem sam i posle toga ne odgovaras ako ti je bila ugrozena bezbednost.
Solucija 2. Kada ova vlast padne, treba staviti policiju da patrolira 24 sata u smenama i u najmanjim mestima u Srbiji koja bi po ovim osobama pucala bez upozorenja sto bi bilo izvrsenje najstroze kazne na licu mesta.
Oba slucaja su vrlo efikasna pa da vidimo onda da li bi se neko ikad vise usudio da bilo sta slicno radi!
Protiv sam nasilja ali zemlja ciju policiju trazite kao bele jelene a ima ih samo na uvidjajima ili kad se biju studenti, hapse ljudi na politickoj osnovi ili nedajboze na uvidjajima – nije policija.
Ne zamajavajte narod glupostima. Iza mnpgo važnijih stvari.
Ne zamajavajte narod glupostima. Ima mnogo važnijih stvari.