Универзитета у Београду, др Владимир Бумбаширевић, упутио је присутнима речи добродошлице.
Одмах после интонирања академске химне Gaudeamus igitur, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду др Предраг Пузовић, упознао је присутне са биографијом и веома импресивном библиографијом митрополита Илариона (преко седам стотина библиографских јединица), да би напослетку језгровито представио многоструки допринос новог почасног доктора научно-богословском истраживању и напретку теолошке мисли на српском говорном подручју, нарочито из области библистике, патрологије и историје Цркве.
У завршној речи је цитиран и текст предлога Комисије о додељивању почасног доктората Високопреосвештеном Митрополиту волоколамском.
У складу са устаљеном процедуром, ректор Универзитета у Београду је саопштио да је Сенат Универзитета у Београду на својој седници, одржаној 11. јула текуће године, размотрио и једногласно прихватио предлог Православног богословског факултета у Београду о додељивању почасног доктората Митрополиту волоколамском др Илариону (Алфејеву), да би, потом, овај изузетно угледни јерарх и теолог Руске Православне Цркве био свечано проглашен за почасног доктора Универзитета у Београду, после чега је уследило уручивање дипломе о докторату honoris causa.
Срдачно заблагодаривши на указаној части и додељеном признању, новопроглашени почасни доктор Универзитета у Београду обратио се сабранима пригодном академском беседом.
Изражавајући, одмах на почетку свог обраћања, осећање изразите привилегованости услед чињенице што је, после додељивања почасног доктората Универзитета у Београду Његовој Светости Патријарху московском и све Русије г. Кирилу 14. новембра 2014. године, и он удостојен исте части, Митрополит др Иларион је у првом делу своје беседе описао ток већ окончаног процеса званичног признавања научног статуса студијама православне теологије у високошколским установама Руске Православне Цркве од стране надлежних државних органа Руске Федерације.
У наставку је истакао реалне перспективе даљег унапређивања богословске и научне сарадње са Православним богословским факултетом и другим факултетима Универзитета у Београду.
Други део беседе митрополита др Илариона Алфејева био је посвећен богословској области којом се он интензивно и предано бави током низа годинâ. Реч је о новозаветним истраживањима чији су предмет живот и учење Господа Исуса Христа у текстовима четири канонска Еванђеља. Плодови таквог темељног и минуциозионог научно-истраживачког прегалаштва садржани су у великој шестотомној научној монографији, објављеној на руском језику током претходне две године.
У наставку излагања су наведени мотиви за избор проучаване теме и предочена садржина свих објављених томова.
Имајући за циљ да овоземаљска историја живота Сина Божјег, Господа Исуса Христа, буде богословски и научно објашњена као истовремена историја истинитога Бога и истинитога Човека, тојест јединствене Личности Богочовека, владика Иларион је свој истраживачки подухват конципирао на следећи начин.
У првом тому, чији наслов гласи Исус Христос: живот и учење, почетак Еванђеља, аутор изучава проблематику „историјског Исуса“, изворе настанка еванђелских текстова, синоптички проблем и време настанка Еванђељâ, да би потом представио личносне особености Господа Христа, нарочито Његове људске природе.
Други том – Исус Христос: живот и учење, Беседа на гори – у целости је посвећен беседи која заузима нарочито место у Еванђељу по Матеју, при чему је полазна основа проблематика композиције и структуре текста, да би следствено биле истраживане све изложене теме беседе.
У трећем тому Исус Христос: живот и учење, Исусова чуда, Митрополит посвећује пажњу чуду као религијском феномену и објашњава прво чудо Христово, оно у Кани Галилејској, а потом еванђелске примере исцељења болесникâ, изгоњења демонâ и надилажења „природних закона”, затим догађај Преображења и примере подизања из мртвих Јаирове кћери, сина наинске удовице и четвородневног Лазара.
Четврти том, насловљен као Исус Христос: живот и учење, Исусове приче, обухвата смисао и аутентично поимање причâ (параболâ, поређењâ) Христових и објашњење сврхе поучавања „у причама”.
Пети том – Исус Христос: живот и учење, Јагње Божје, у целости је заснован на тексту Еванђеља по Јовану, при чему аутор полази од његовог пролога, а у наставку сагледава Исусов однос према јерусалимском Храму и Његову полемику са Јудејима.
Шестим томом Исус Христос: живот и учење, смрт и Васкрсење аутор приводи крају свој шестотомник, посвећен Личности и делатности Богочовека Господа Исуса Христа, усредсређујући се на еванђелска сведочанства о последњим данима, часовима и минутима Исусовог овоземаљског живота, али, поврх свега, на Тајну смрти и Васкрсења, које је централни празник хришћанске Цркве и средишња тачка хришћанског богословља.
Закључујући своју беседу, нови почасни доктор Универзитета у Београду је изразио наду да ће православни богослови наставити да још интензивније и преданије изучавају историју и богословски смисао Домостроја спасења савршеног у Господу Исусу Христу.
После тога је свечана промоција и званично окончана речима благодарности ректора Универзитета у Београду, професора др Владимира Бумбаширевића.