Многи су убеђени, јер им је тако сервирано, да смо у то време јели златним виљушкама и кашикама. Онда кад народ види да у сценама тога нема, читав свет им се сруши, као да је у есцајгу суштина. Тако пада сена на све што ради
Младена Нелевића гледамо као зачетника прве српске краљевске династије, у серији „Немањићи – рађање краљевине“. А због великог интересовања публике за овај дуго очекивани пројекат, у жижу јавности доспео је од дана приказивања прве епизоде.
„Kада су ми понудили да одиграм лик Стефана Немање обрадовао сам се, јер за мене је свака улога радост. Е сад, после искуства са Његошем, кога сам глумио у „Вуку Kараџићу“, негде сам знао да је ова понуда мач са две оштрице. Kолико сам био одушевљен, осећао сам и велику одговорност. Тема је изузетно осетљива, посебно у овом времену бурних националних превирања, тако да је чак било и храбро упустити се у такву авантуру. Знате, чини ми се да наш народ све те личности не доживљава више као историјске, него као митове, иконе. Ваљда је време то учинило, да их не памтимо као људе, од крви и меса, већ смо целу причу подигли на виши ниво“, рекао је Нелевић у интервјуу за Новости.
Тако, данас, додао је свако од нас има своју слику Стефана Немање, Светог Саве, Стефана Првовенчаног…
„И онда човек може да дуби на трепавицама, са разним вештинама, да би што реалније представио те ликове, али не вреди, увек ће бити оних који су незадовољни. Многи су убеђени, јер им је тако сервирано, да смо у то време јели златним виљушкама и кашикама. Онда кад народ види да у сценама тога нема, читав свет им се сруши, као да је у есцајгу суштина. Тако пада сена на све што радиш. Чак и наши историчари не могу да се сложе око тога како је и шта било“, каже Нелевић у интервјуу за Вечерње новости.
На питање како је доживео Стефана Немању док је градио његов лик, Нелевић је рекео:
„Трудио сам се у сваком тренутку да га представим и сачувам као човека, који у том вемену и на том положају, осећа и пати, има своје проблеме, како оне које му доноси власт, тако и породичне. Волео је и чувао свој народ, поштовао је рађање сваког детета. Водио је мудру политику ратовања и дипломатије. Желео је да му синови буду пре свега сложни, да се држе као браћа, јер је из искуства знао да је непријатељ увек близу. И његови преци страдали су од најближих. Међутим, власт је као опијум и колико год покушавао да одржи јединство, његовим потомцима једини интереси су били трон и капитал. А то је и данас проблем читавог човечанства“, каже Нелевић.
Недељник