У граду Фиеру у Албанији живи пет хиљада Срба, од којих је неколико хиљада муслиманске вероисповести. Срби муслимани — тако се изјашњавају. И таквих има у више места Албаније, посебно у Скадру, где је реч углавном о породицама пореклом из Подгорице и њене околине. Ови у Фиеру су пореклом из Санџака, доселили се на албанску обалу 1924. године.
Захваљујуц́и задивљујуц́ој храбрости и упорности породице Дуљевиц́, вец́ пету годину ради прва и једина српска основна школа у „земљи орлова“. За ову просветитељску мисију, домац́ин Екрем Дуљевић даровао је своју куц́у. Преуредио је за потребе школе у којој данас неколико стотина ђака сриче српску азбуку. Уче о српској историји и традицији.
Наставу за ученике од првог до четвртог разреда изводе учитељи који долазе из Скадра и Тиране, а ангажовано је и шест возача који довозе ђаке из суседних места.
– Отац мога оца оставио нам је аманет да сачувамо српски језик. Половином септембра 2010. године, када смо почели, био је то курс српског језика и требало је да га држимо у време викенда. Интересовање је, међутим, било огромно и сада имамо прву основну школу са четири, а наредне школске године са пет разреда, коју похађа 213 ученика – прича Екрем Дуљевић, који је и председник „Јединства“, Удружења Срба у Албанији.
Нису баш сви у Рет Либофши, селу са око 420 српских куц́а, на периферији Фиера, благонаклоно гледали на то што се у дворишту Дуљевиц́а, пред улазним вратима школе, вијори српска застава. Најприје се кренуло са покушајем подмиц́ивања родитеља да децу не шаљу у школу. Уцењивани су и учитељи. Када то није уродило плодом, прешло се на отворене претње, чак и смрц́у, члановима фамилије Дуљевић, пише „Магазин Седмица“, а преноси „Спутњик“.
Према његовим речима, било је свакојаких притисака, од скидања српских симбола, заставе и табле школе, до претњи смрц́у његовој деци од припадника Црвено-црне алијансе.
– Били смо принуђени да током одржавања наставе, али и ноц́у, држимо страже под оружјем – каже Екрем, и додаје да је сада ситуација неупоредиво боља захваљујуц́и вец́ем разумевању албанске државе.
Домаћини објашњавају да су се у ове крајеве доселили пре скоро сто година из околине Новог Пазара, Сенице и Тутина. Њихови преци су, у ствари, муслимани српског порекла, чији се потомци данас изјашњавају као Срби и често деци дају српска имена. У целом округу Фиер има чак 2.000 српских породица. Планирамо да подигнемо нову школску зграду. Урађен је пројекат и о свему смо обавестили нашу амбасаду. Очекујемо помоц́ матичне државе – истиче Дуљевић, додајуц́и да им је за сада Београд помагао слањем дела уџбеника, и стипендирањем неколико десетина студената на Универзитету у Београду.
У лепо уређеној учионици, окићеној српским заставама, први час почиње школском химном „Свети Сава“.
Ученици показују свеске са обрађеним градивом, исписане на српском језику, ц́ирилицом и латиницом, цртеже са изложбе.
На часове, како рекоше, долазе с великом вољом, јер желе да што боље овладају српским језиком. Да стекну знања о историји и култури својих предака. Наставник Козма Дима на табли исписује „Србија је наша мајка“, а ђаци га прате и читају углас.
Света Тројица у Рет Либофши
Село Рет Либофша је у општини Либофша, која припада области Фиер. Ова област је позната по античком граду Аполонија, где је кратко време боравио Цицерон, славни римски оратор. А на брду изнад села налази се манастир Ардреница, који је некад носио име Свете Тројице.
Овај манастир је саграђен 1282. године. У њему се налази прелепа фреска Светог Саве, а верује се да је у њему крунисан и Ђорђ Кастриот Скендербег.
Данас у овај манастир, за сваки значајнији православни празник, долазе како муслимани српског порекла из овог села, тако и Албанци православци из околних места. Ми идемо и у цркву и у џамију – каже старина Исмет Дуљевиц́, који је поклонио ливаду на којој ц́е се градити нова српска школа.
– Муслимани смо по вери, али морамо да поштујемо и веру својих предака. Отац ми је у аманет оставио да чувамо српски језик и сјец́ање на Србију одакле смо дошли прије скоро 100 година. Тако ми деци дајемо и православна и муслиманска имена, па се моји синови зову: Исмет, Љубан, Голуб, Џевахир и Мирко – каже он.
Магазин Седмица