Дунав ове године представља идеално станиште за многе птице. Осим лабудова, сивих чапљица и патака, сада су се почели појављивати и пеликани.
Реч је о кудравим пеликанима који су на овим просторима видени пре више од сто година. Преносимо информације Замедиателевизије, које кажу да их има на више локација дуж Дунава, а неколико њих је нашло уточиште код Михајловца.
Пеликан је једна од најугроженијих врста птица. Реч је о кудравом пеликану, чије научно име је Pelecanus crispus.
Кудрави пеликан је највећи од свих пеликана. Изузетно вешт у лету, савршен у води, непревазиђен у лову на рибу. Из пет једнако дугих кљунова виси необичан мешур, који представља уникатност међу птицама. Сматра се да у том мешуру пеликан чува резерве рибе коју је уловио. Мешуре су, у ствари, пре свега „риболовни алат“, помоћу којег птица улови рибу у плиткој води, јер је пеликан једини пливуша међу птицама који не може заронити. Храни своје потомство из мешура, користи га да се охлади током врелих летњих дана, како наводи Каледиоскоп медија.
Истраживања су показала да пеликани гнезде искључиво на малим пловећим тресетним острвима, познатим као „арбуноси“. Острва настају зими, од остатака трске и барске треве, под утицајем ветра и таласа. На изабраном острву или више њих, пеликани граде своја гнезда. Након завршетка гнездила, плодно тресетно тло, обогаћено изметом пеликана, брзо обрасте бујном трском, тако да острво више није пригодно за пеликане и морају потражити ново место следеће године.
Величанствена појава пеликана, њихова лојалност гнездилиштима, мирно и уздржано понашање, као и вештина у лову на рибу, допринеле су томе да буду изузетно цењени. Њихова посвећеност настојању ка храни утицала је на стварање благородних осећања међу људима. Због тога су пеликани врло присутни у свакодневном животу људи.