У близини обала Израела вековима је на морском дну лежао потопљен товар са трговачког брода који је захватила снажна олуја.
Пре неких 1.800 година Медитеранским морем је пловио трговачки брод који је превозио пошиљку мермерних блокова. Када је наступила олуја, негде у близини модерног града Нетање у Израелу, он је заједно са вредним товаром и потонуо. У наредним вековима на само 200 м од обале лежаће коринтски капители украшени биљним мотивима, делимично изрезбарени стубови и велики мермерни архитрав, као сведоци неких минулих времена али и намере да се изгради неко монументално архитектонско дело.
Шта нам откива овај товар?
Пре само неколико недеља, локални мештанин по имену Гидеон Харис је упутио позив Израелској управи за антиквитете. Он је том приликом тврдио да је под водом открио неколико мермерних стубова у близини плаже.
„Дуго смо знали да се у близини налази потопљени терет, али нисмо имали његову тачну локацију јер је био прекривен песком и стога нисмо могли да га истражимо. Недавне олује су сигурно допринеле томе д аон буде откривен, а захваљујући Гидеоновом извештају – успели смо да га детектујемо и извршимо прелиминарна археолошка истраживања, која воде ка детаљнијим“, рекао је Коби Шарвит, директор јединице за подводну археологију.
Терет који је носио брод укључује приближно 44 тоне материјала из римског периода, за који научници по положају и углу терета на морском дну верују да је највероватније потонуо током снажне олује – појава која је у том периоду била прилично честа на овим географским ширинама.
„На основу величине архитектонских елемената израчунали смо димензије брода и схватили да је реч о трговачком броду који би могао да носи терет од најмање 200 тона. Ови деликатни комади су карактеристични за велике, величанствене јавне зграде.“ објаснио је Шарвит.
Археолози верују да је брод вероватно дошао из региона Егеја или Црног мора и да је највероватније кренуо ка некој од великих лука које су се протезале дуж јужне обале Леванта, Ашкелона или Газе, а можда чак и Александрије, у Египту.
Овај налаз је дао одговоре археолозима на још једно питање које их је дуго мучило, а то је: да ли су увезени архитектонски елементи обрађивани одмах на месту на ком су и вађени или су рађени и моделовани по доласку на одредиште? За Шарвита одговор је очигледан „евидентно је да су архитектонски елементи изашли из каменолома као сировина или као делимично обрађени артефакти да би их касније клесали и дорађивали на градилишту, било домаћи уметници и занатлије или страни“.
Извор: nationalgeographic.rs