Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне прописује да државну заставу са грбом могу да употребљавају само државне институције, а не и грађани
Застава Републике Србије постоји у два облика, као државна застава и као народна застава, у размери три према два.
Иако се тробојка неретко нађе окачена на конференцијама и трибинама или, као што је био то био случај недавно, на дочеку српских ватерполиста, чини се да, како пишу Новости, не схватамо да застава није драперија или декорација, већ државни симбол.
И баш зато су Законом о изгледу и употреби грба, заставе и химне јасно прописана правила када, где и на који начин се застава поставља.
„Грађани не разликују државну од народне заставе, па несвесно крше прописе о њеном коришћењу и постављању“, рекао је харалдичар ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, дирктор Центра за истраживање православног монархизма за Новости.
„А закон је јасан. Државну заставу са грбом могу да употребљавају само државне институције. Никако грађани“, рекао је он.
Државна је хоризонтална тробојка, са црвеним, плавим и белим пољем која су исте висине, а преко свега се, центра помереног ка јарболу за једну седмину укупне дужине заставе, налази Мали грб. Народна застава је хоризонтална тробојка, такође дугачка три и висока два метра, са пољима истих висина.
„Не може обичан човек на својој кући да држи заставу са грбом јер то није државна институција. Ни приватне фирме са својим објектима не могу да окаче овакву тробојку. Застава са грбом се не сме користити на свадбама, дочеку спортиста и другим прославама. За све такве манифестације грађани би требало да користе народну заставу. Јер општенародна весеља нису државне церемоније“, истакао је Јовановић.
У закону јасно стоји и да тробојка не сме бити изложена тако да додирује тло, да служи као подметач, простирка, завеса… Њоме се не смеју прикривати возила и други предмети, украшавати конференцијски столови…
„Закон крше и државне институције, па су тробојке често спуштене дуж јарбола попут окаченог пешкира или разапете између две мотке чиме се овај државни симбол скрнави“, рекао је Јовановић.
У држави не постоји ниједно тело које би се бавило контролом и кажњавањем институција које не поштују закон и државне симболе.
Kазне прописане Законом су новчане. Правна лица која се не придржавају прописа казниће се са 40.000 до 400.000 динара, а физичка казном од 5.000 до 20.000 динара.
Иначе, забрањена је и употреба оштећене или поцепане заставе. По правилу и слову Закона, тробојка се истиче док траје обданица, а о ноћи и за време лоших временских услова се не истиче.
недељник