Осамдесетрогодишња Бриџит живи скромно у својој кући у Америци. Сваке вечери и даље спава под будним оком свог вољеног оца – фотографија Рудолфа Хеса виси изнад њеног кревета!
Бриџит Хес живи повучено у Северној Вирџинији. Сада је у пензији, а радила је у једном модном салону у Вашингтону више од 30 година. Од када јој је дијагностикован рак време проводи обилазећи лекаре у потрази за леком. Свако ко је види на путу до болнице, помислио би да је реч о најобичнијој баки на свету.
Ипак, Бриџит има једну тајну – она је ћерка Рудолфа Хеса, команданта Аушвица, која је добар део свог детињства провела управо у овом нацистичком логору смрти!
Осамдесетрогодишња Бриџит живи скромно у својој кући у Америци. Сваке вечери и даље спава под будним оком свог вољеног оца – фотографија Рудолфа Хеса виси изнад њеног кревета.
– Он је био најфинији човек на свету. Био је веома нежан и добар према нама – сећа се Бриџит.
Тај „најфинији човек на свету” изградио је Аушвиц, усавршио гасне коморе и претворио старе војне бараке у Пољској у машину за убијање способну да избрише животе 2.000 људи по сату. До краја Другог светског рата, овде је убијено 1,1 милиона Јевреја, око 20.000 Рома и десетине хиљада пољских и руских политичких затвореника. Kао такав, Бриџитин отац је један од највећих масовних убица у историји!
Он је морао то да уради! Претили су му! А он је био само један у низу СС-оваца. Било је других који би то урадили да је он одбио – убеђена је Брисжит која се оца сећа по заједничким ручковима, читању „Ивице и Марице” и како се са њом и њеном браћом и сестрама игра у башти.
Рајски живот у предворју пакла
Бриџит тога тада можда није била свесна, али ипак данас зна – њихова игра и дружење дешавали су се у сред Аушвица где је породица Хес од 1940. до 1944. године живела. Са горњег спрата, могли су да виде бараке у којима су живели заробљеници и крематоријум. Оно што је Бриџитина мајка описала као „рај” био је пакао за милионе људи.
Ипак, не за породицу Хес – имали су куваре, дадиље, баштоване, собарице… сви ови људи били су затвореници режима коме је служио Бриџитин отац, пише Вашингтонпост.
Kућа је била намештена и декорисана стварима одузетим од оних који су свакодневно упућивани у гасну комору. У башти, Бриџита се играла на тобогану и у великој реплици авиона коју су изградили затвореници.
Био је то живот у луксузу на свега неколико корака од највећег хорора икада виђеног у историји човечанства.
Покушај бекства и суђење у Нирнбергу
Kако се крај рата ближио, Рудолф Хес је са породицом побегао на север. Бриџита је остала са мајком, док јој је отац променио идентитет и сакрио се на једној фарми недалеко од данске границе.
Њихов план да у правом тренутку побегну у Јужну Америку поремећен је када је њихово склониште откривено 1946. године. Хес је био прва особа из нацистичког врха која је признала постојање геноцида у Аушвицу. Сведочио је у Нинбершком процесу, а онда је обешен поред крематоријума у Аушвицу.
Бриџитина породица је после рата живела тешко. Она се после удаје преселила у Америку. О свом пореклу није причала никоме и за њену причу до сада нису знали ни њени унучићи. Ако би је неко питао за оца, рекла би му да је „умро у рату”.
Међутим, Бриџит сада има 83 године и можда је време да исприча своја сећања. Због тога је вероватно и пристала на разговор са Томасом Хардингом, а који је пренео Вашингтон пост.
Иронично, Хардинг је потомак Ханса Александра, немачког Јеврејина који је ухватио Рудолфа Хеса. Недавно је о томе издао и књигу у коју је укључио и разговор са Бриџитом.
Иако каже да се не осећа одговорном ни за шта (и зашто би, она је била само девојчица ухваћена у вихор историјских догађаја које није разумела и за које није била крива) она је пристала на разговор, али само ако њено венчано презиме и подаци који би открили њен идентитет, не буду откривени.
Дневно.рс