Након покраденог референдума 2006 године Црна Гора и Србија су као рогови у врећи. Али нису народи ове двије братске српске земље ти рогови, већ владајуће клике које инсталира Запад. Та врећа је услед ковитлања тих рогова накратко и пукла. Рупа се све више ширила али рогови опет нису испали из вреће. Напротив, Запад је зарад својих интереса успио да их задржи у тој излизаној и веома уској врећи.
До пуцања вреће је дошло када је на власти у Србији био Борис Тадић и Демократска Странка а у Црној Гори врховни стари/нови „главар“ Мило Ђукановић и њему подређени збор племенско-кумовских подглавара-Демократска Партија Социјалиста. Међутим да одмах разјаснимо, Ђукановић није нити би икада могао да буде Црногорац. Мило Ђукановић је Херцеговац. Породица Ђукановић и његови преци су из Растока у граду Никшићу који је стара Херцеговина. Тако да сама чињеница да се он изјашњава као Црногорац је апсурд. Иако су Херцеговци од свих српских народа најсличнији Црногорцима. Али о географији и генези народа ћемо други пут. Вратимо се ми врећи. Дакле односи актуелних премијера Србије и Црне Горе, Мила Ђукановића и Александра Вучића заиста су мјеродаван показатељ оне старе: “ да свака врећа нађе своју закрпу. Та закрпа оличена у Александру Вучићу и савјету кнезова Београдског пашалука-Српске Напредне Странке заиста се показала као чврста и веома флексибилна.
Опште позната ствар јесте да новокомпоновани монтенегрини у шкафу своје комоде, која обично стоји поред огњишта имају више капа. Капа које мијењају према потреби. Тако да и наш 27-годишњи главар је промијенио и превише тих капа и капица. Уколико сублимирамо почео је од титовке па редом кокарда, беретка, новокомпонована монтенегринска капа са жутим орлом који је поцрнио(када је признао Косово), и сада како вријеме одмиче у комбинацији са кечом и фесом. Заиста веома проста математика. Актуелна капа нашег господара увијек се мијења у складу са тим ко му је потребан да би се закрпила нека коалиција. Дакле дефиниција која се стварно показала ефикасном јесте та, да макијавелистички приступ политици у синтези са еквилибристичком промјеном капе и барјака доноси загарантован успјех. И да наравно по условном моделу је западне демократије.
Колико је добра ова закрпа у спрези ДПС-СНС, говори и то да је шивена веома квалитетним „концем“. Концем који је састављен од веома квалитетних, најпревртљивијих и најперфиднијих нити медијско-пропагандне машинерије из обије земље. Својеврстан показатељ квалитета је и мрежасти начин шивења безбједносних структура Црне Горе и Србије.
У Црној Гори протекли викенд одржани су избори. Избори који представљају преседан који ће ући у анале филмске индустрије, по лошем сценарију, лошој режији, и очајној глуми. Глумци се нису баш прославили. Можда зато што су ни криве ни дужне људе увалили у цијелу причу. Елем режирани „државни удар“ чији сценарио и режију потписује горе поменути „конац“ , представља флагрантан примјер велике количине парадокса и апсурда на једном мјесту. Тако да ми имамо случај да су молери хтјели црвену Црну Гору да прекрече у црну. Црна Црна Гора! Између осталог поред свих фабрикованих лажи, монтираних транскрипта разговора који вријеђају здрав разум имамо и болесног генерала Жандармерије који је у веома тешком стању пошао да диже револуцију. Ох земљо отвори се! Уколико узмемо у обзир биографију генерала Дикића ни он није цвећка. Али користити веома болесног човјека, који је кренуо под Острог да се моли за своје здравље, а све то зарад својих интереса да се опстане на власти је заиста нешто што није забиљежено никад.
Оно што је дефинитивно јесте да је анемија мозгова свакако присутна у главама ових спин мајстора.
Рецептура је увијек иста. Пред сваке изборе под једним уздама, упрегнута медијско-пропагандна машинерија увијек ради исто. Плаши мањине и колебљиве монтенегрине, четницима, Великосрпском хегемонијом и слично, не би ли обезбиједила ДПС-у 2,3 неопходна мандата која су им потребна да би обезбиједили већину од 41-ог посланика у Скупштини.
У том контексту циљ је био дестабилизовати Црну Гору. Да је којим случајем опозиција освојила власт овај сценарио би био реализован. Дакле ту би се између осталог свашта дешавало на улицима Подгорице али неби за то били криви момци, жене и дјеца из Србије, већ доказане и провјерене јединице од 24 октобра прошле године, које би завеле полицијски час и онемогућиле мирну транзицију власти. Пропорционално томе на дан избора овом монтажом „државног удара“ као што сам већ рекао плашене су мањине и колебљиви монтенергини којима је досадио ДПС. Али они када су рано изјутра на билтену и гласилу безбједносних структура емисији Минут два, као и на појединим порталима и новинама видјели сервирану причу о наводном неуспјешном покушају државног удара одлучили су се да корачају сигурним кораком. Линијом мањег отпора заокруживиали су број 6. Чиме је ДПС-у обезбијеђено још 2,3 неопходна мандата. Међутим када су избори прошли гласила и билтени су умукнули. Е тада је сву ту ујдурму требало представити у фазону „изио вук магарца“ и што је могуће ефикасније заташкати све то. Али нису успјели. Зато сада на сцену ступа премијер Александар Вучић, који након што се угризао за језик 2 или 3 пута сада мора да потврди ове наводе из кухиње безбједносних структура Црне Горе. У супротном закрпа може пући. А ко зна да ли би Запад био више у могућности да је крпи. Зато сада одмјерени премијер Александар Вучић калкулише, и тражи компромис како неби противрјечио овим махинацијама из Црне Горе а опет и компромитовао Србију као „легло терориста“. Што му свакако неби добро прошло код ионако незадовољног становништва, како социо-егонмским стањем тако и спољно-политичком курсем којим иде Србија. Због тога се и оволико одлаже ово саопштење Владе Републике Србије о догађајима у Црној Гори. До сјутра, за када је заказан састанак Бироа за координацију служби безбједности Србије простор за маневар свакако имају амбасаде, тако да можемо очекивати неочекивано.
Такође не смијемо заборавити и специјалног тужиоца Миливоја Катнића. Он је у емисији Начисто под видним притиском,избезумљен и сплетен потврђивао све ове наводе. Између редова могли смо прочитати и најаву својеврсног обрачуна са непријатељима државе. Односно са нама слободомислећим грађанима Црне Горе. Нама који мислимо само добро овој земљи, и који дижемо глас слободе и чувамо образ наших предака. Владајућа елита је у том контексту дефинисала једначину која је заправо конвергентна једнакост. Мило Ђукановић=Држава. Свако ко је против по аутоматизму је против „државе“.
Резултат опозиције на овим изборима је очекиван. Када се одржава у нефер и недеомократском амбијенту свакако је да нисмо могли очекивати побједу. Куповина гласова,притисци на бираче,уцјене, плаћање и долазак људи из дијаспоре(већином мањинских народа) плус „државни удар“ знатно су осујетили изборни резултат. Такође грешка је и нејединствена изборна листа која је допринијела и просипању гласова значајно су потпомогли ДПС-у. Али после битке сви су генерали паметни. Мањинама је понуђено да њихов мандатар формира Владу(превасходно Бошњачкој странци). Уколико прихвате први пут у хиљадугодишњој историји српског народа и након слома Османског царства, Православном,српском Црном Гором завладаће муслимани. Али надам се да ће то бити кратког временског рока јер је циљ да се формира прелазна влада,развласти ДПС и расформирају њихове полуге моћи и на тај начин обезбиједе први фер и демократски избори. Демократски Фронт је понудио да подржи ту владу али да неће партиципирати у њој. Све у свему овај процес биће одмјер утицаја великих сила и геополитичких процеса чији се утицаји сударају на просторима малене, поносне али пркосне Црне Горе. Питање је на чијој страни ће превагнути. Да ли ће то бити наше братске Русије или САД(која хоће насилно да нас угура у НАТО). Медијатор тренутно представља Турска, која води политику двоструких аршина и кохабитацију са обије струје. Тако да је она у овом процесу тас на ваги.
Шта ће бити, како и када остаје да се види.
Али што би рекао наш свијетли Владика Његош:“ Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довјека“.
Пише: Лавиринт