Здравко Понош је пре три месеца најавио оснивање своје странке. Он тврди да су он и његова братија алтернатива СНС-у и да су способни да владају Србијом. Међутим, за три месеца, Понош и братија, скупљена с коца и конопца, су показали да су неспособни да оснују странку, већ да могу да оснују само удружење грађана, што је посао од пет минута.Штавише, Понош је јасно рекао да они уопште неће регистровати странку, због тога што је то исувише захтевно и финансијски и организационо. За три месеца Понош и братија нису били способни ни да покрену чак ни сајт покрета. Такође, нису били способни да израде оригиналан знак странке, већ су га „позајмили“. Најважније, за три месеца, Понош и братија нису били у стању да напишу програм! Као основну тачку свог непостојећег програма Понош усменоистиче да је то неопходан силазак с власти СНС. Па управо су завршени избори, на којима се долази или одлази са власти. На тим изборима је учествовао Понош, и убедљиво је поражен – председник Александар Вучић је освојио три пута више гласова од Поноша (58,6:18,4).Из свега видимо да се ради о неозбиљној групи људи, чији је просек година преко 62. Очекивали би да људи у седмој деценији живота буду озбиљни. Такође, цела Поношева екипа, коју је он представио на КЗШ, је састављена од рециклираног политичког отпада других странака- ДС, НС, ДСС, Г17, СПС и ЂБ. У тој екипи се налази и најмање троје припадника аутошовинистичке „Друге Србије“ (Мандић и Савић-„Пешчаник“ и Курјак-„Хелсиншки одбор“). Овакав састав нам јасно указује, да Понош и братија, имају озбиљних проблема да саставе програм (осим што су организационо неспособни).
За сада, на основу деловања Поноша и братије, видимо да суосновне тачке политике Поношеве странке „Србија центар“ следеће: 1.Улазак Србије у НАТО;2.Увођење санкција Русији; 3.Србија је починила геноцид у Сребреници;4.Признање Косова као независне државе.Тачку 1. је покушао да реализује лично Понош док је био начелник генералштаба. То није ни крио.Тачку 2. је недавно дефинисао Душко Лопандић, велики Поношев пријатељ, а сада и функционер, бивши амбасадор Србије у ЕУ, који се 19.6.2022. у интервјуу Данасу, заложио за увођење санкција Русији.Тачку 3. је током изборне кампање, усвојио сам Понош као кандидат Ђиласа и Маринике Тепић и ССП. Основна тачка програма Маринике Тепић и ССП је оптужба да је Србија починила геноцид у Сребреници. Тачку 4. је спроводио сам Понош, као сарадник министра Вука Јеремића. Понош је од 2008. до 2012. био помоћник министра спољних послова Јеремића. И Јеремић и Понош су активно радили у корист признања независности лажне државе Косово.
Здравко Понош је 5.7.2022. представио своју политичку организацију на конференцији за штампу. Све је већ виђено у „случају“ Саше Јанковића, пре пет година. Потпуни „деја ву“!Обојица су погрешно протумачили подршку коју су добили као кандидати за председника Србије. Обојица су погрешно сматрали да је то њихов, лични рејтинг. „Заборавили“ су да је обојицу подржао велики број опозиционих странака и пружио им логистику. Јанковић је освојио 16,36%, а Понош 18,39%.Саша Јанковић се винуо у висине после избора и основао ПСГ. Пропао је за 6 месеци, и повукао се из политике, а ПСГ већ годинама има рејтинг око 1 одсто. Тако сада узлете и Понош.Како су „жути“ 2007. поставили Јанковића за омбудсмана, тако су крајем 2006. поставили Поноша за начелника генералштаба. Јанковић је трајао 10 година, Понош само две. Како је већина „жутих“ подржала Јанковића 2017., тако је већина жутих подржала Поноша 2022. Обојицу је убедљиво поразио председник Александар Вучић. Јанковића са 55 одсто, а Поноша са 59 одсто! Постоје и разлике. Јанковић се политиком бавио само пола године. Понош је у политици од краја 2008. када га је из пензије и од заборава, спасао министар Вук Јеремић, и поставио га на место помоћника министра спољних послова. Потом је Јеремић Поноша поставио за шефа свог кабинета током мандата председника Генералне скупштине УН. По повратку из САД, Јеремић је формирао НВО „ЦИРСД“ где је Поноша поставио за извршног директора. Када је Јеремић 2017. прекупио постојећи Народни покретСрбије, за потпредседника је поставио Здравка Поноша. Тиква је пукла током 2021. године, када Понош није изабран за потпредседника НС, на скупштини те странке. Током сарадње са Јеремићем, дуге 13 година, Понош је схватио ко је Вук Јеремић, а Вук Јеремић је схватио ко је Здравко Понош. Понош је 13 година био саучесник Вуку Јеремићу, сумња се, у многобројним противзаконитим радњама.На пример, док је био Јеремићев Извршни директор НВО ЦИРСД, Здравко Понош је 2017. уплатио Вуку Јеремићу чак 795.000 динара. И тада је Понош био војни пензионер са пензијом од око 130.000 динара. Одакле пензионеру Поношу 795.000 за донацију Јеремићу! Понош није објаснио одакле му новац да донира Јеремићевој НВО. Ова донација значи да је Понош донирао 6 својих пензија Јеремићу. Од чега је живео тих пола године? Све ово потврђују подаци Агенције за спречавање корупције. И други Јеремићеви функционери су уплаћивали велики новац, што значи да постоји основана сумња да су прали новац на тај начин.
Понош је још пре три месеца најавио оснивање своје странке. Ништа необично. Србија после сваких избора добије неку нову политичку организацију. „Новитети“ и „наде“ опозиције се смењују као на покретној траци. Опозиција не може да изнедри било шта што би потрајало – савез, идеју, активност. Опозиција не може да изнедри било кога ко би потрајао. Опозиција пати од недостатка лидера, од ерозије лидерства, од инфлације идиота, пати од дефлације способних. Десет година уназад, сваки нови лидерчић опозиције, је за нијансу гори од претходног. Данас лидери опозиционих икебана микро странака постају,не трећеразредни изданци некадашње ДС, већ петоразредни. Председник ПСГ је не тако давно био доказани наркоман и алкохоличар. После њега је ПСГ са олакшањем и радошћу изабрала младог анонимуса, без својстава, који воли да се слика (селфира) наг у огледалу свог купатила. После наркомана, анонимни нарцис! То је ипак напредак. Опозициони лидери пате од недостатка интегритета, компетенције и визије. Још горе, готово сваки је компромитован, на овај или на онај начин.Наша политичка опозициона сцена је засићена, јер сада имамо124 регистрованестранке, плус покрети и организације (удружења грађана, налик овом Поношевом). Стога простор за неку нову странку или покрет није претерано велики.Поношева „Србија центар“ неће уопште угрозити власт или СНС. Доћи ће до прерасподеле у том проевропском, пронатовском, делу опозиције. Поношев покрет ће највишештетити странци из које је поглавито настао, Јеремићевој Народној странци. Потом ће „красти“ гласове и људе Ђиласовом ССП-у, и пропалом ЂБ-у. Не треба прецењивати Поношеве домете, поготово када знамо следеће чињенице о Поношевом покрету.
О томе колико су озбиљни или не, Понош и братија, сведочи чињеница да Понош и његови, немају снаге ни воље да оснују озбиљну странку, већ само удружење грађана. Иако су од избора и најаве оснивања Поношеве странке протекла три месеца, Здравко Понош и његова братија су успели да се за та три месеца, тек пре неки дан, региструју са три потписа, као удружење грађана. Немају ни сајт, али на интернету постоји резервисана адреса тог сајта „србијацентар.рс“. Понош и његови су показали да су неписмени или површни, јер на резервацији сајта стоји „укоро СЈАТ“! Понош је на представљању удружења, представио и знак покрета, логотип, који није оригиналан. „Позајмљен“ је са интернета, са сајта „депоситпхотос.цом“ и представља фузију два туђа графичка решења, чији се аутори наводе под псеудонимима „ЊОЊОЊ“ и „Остапиус“.
Да је све ово тачно потврдио је Здравко Понош у интервјуу за сајт и новине „НОВА“ 07.07.2022., када је рекао да неће формирати странку, тј. да се његов покрет неће регистровати као странка. На питање „НОВЕ“ –„Зашто сте одустали од формирања странке? Да ли је проблем новац, потписи…?“, Понош је одговорио: „Има два разлога. Један је свакако тај што су потребна озбиљна финансијска средства да би се само формализовао почетак рада странке. За покрет је то много јефтиније“. Такође, Понош је рекао да ће његов покрет имати прву Скупштину, тек на јесен и да он није председник покрета, већ само овлашћено лице. Из свега овога се може закључити да Понош и људи које је представио, а један од њих је супербогати тајкун Дракулић, председник моћног „Клуба привредника“ (клуб тајкуна), уопште нису озбиљно ушли у целу ствар. Као што сте видели, Понош и његова братија нису спремни да уложе, цитирам Поноша – „потребна озбиљна финансијска средства да би се само формализовао почетак рада странке“. Такође, јасно је да тајкун Зоран Дракулић не жели да уложи средства у странку којој је приступио. То и не чуди. Дракулић је 8 година, изузетно шкрто, цицијашки, на кашичицу финансирао ДСС (од 1992. до 2000.), чији је члан био. После 2000. је одбио да помаже ДСС-у. Једина значајна средства Дракулић је уложио у своју кампању за градоначелника, испред ДСС-а 2004., али је на тим изборима неславно пропао (15 одсто), с обзиром на новац којим је располагао, и на чињеницу да је ДСС била владајућа странка. Једноставно речено, Понош и његова братија нису способни да оснују странку, већ само удружење грађана, за које су потребна три лица, и које се региструје у АПР-у. Управо је Понош 26.6.2022. у АПР-у регистровао своје удружење грађана „Србија Центар“, са седиштем на Врачару у улици Стојана Протића 48. Као једини заступник удружења наведен је Здравко Понош. Од докумената је приложен само Статут удружења. Јадно и бедно.
Ко је Здравко Понош?
О превртљивости и недостатку храбрости и срца Здравка Поноша сведоче следеће чињенице. Забио је нож у леђа свакоме са ким је сарађивао. Шутановцу, Тадићу, ДС-у, Јеремићу и на крају Ђиласу. На протеклим изборима Здравко Понош је био кандидат НАТО и Хрватске за председника Србије. Официр Понош није имао храбрости и срца да брани свој родни Книнод 1991. до 1995.Официр Понош није имао храбрости и срцада брани своју Крајину. Све то што он није имао храбрости и срца да ради, радили су остали официри ЈНА пореклом из Крајине. Понош је извукао своју породицу из Книна и Крајине, неспосредно пре почетка злочиначке хрватске акције „Олуја“. Како је знао када треба то да уради?
Ево 11 питања за Здравка Поноша, која су му више пута постављана, а на која никада није одговорио:
Како је тачно, где и када зарадио два лукс стана и четири гараже на Врачару?
Зашто је и како од 1991. до 1995. избегавао да се, као остали официри из Крајине, придружи Војсци РСК?
Зашто је донео одлуку о укидању 63. падобранске и 72. специјалне бригаде? Да ли је то био налог НАТО?
Колико је тачно тенкова, авиона, хеликоптера и остале војне технике расходовано, уништено и исечено у старо гвожђе за време његовог руковођења Војском?
Да ли је крајем јула 1995. године отишао у Книн и у Србију пребацио своју фамилију? Да ли је тада знао да се спрема „Олуја“? Да ли му је то дојавила нека хрватска служба?
Где је био и шта је тачно радио током НАТО агресије 1999? (Тачан одговор је – био је у мишјој рупи и није радио ништа).
Да ли је 2001. постао члан Атлантског НАТО савета иако је официрима законом строго забрањено такво чланство?
Да ли је од 2001. до 2005. од хрватске службе добијао спискове наших официра против којих се води истрага због „ратних злочина“? Да ли је о томе обавестио претпостављене?
Када је тачно, где и како поднео захтев за хрватски пасош? Да ли је о томе обавестио надређене?
Колико је новца пребачено на његове приватне рачуне са рачуна ЦИРСД-а? И по којим све основама?
Где је запослена и чиме се бави Зденка Фрање Понош? Одакле Здравковој супрузи стотине хиљада евра да буде суинвеститор у изградњи стамбених објеката у центру Београда?
Здравко Понош, лидер странке која се скраћено зове „СР-ЦЕ“ (СРбија ЦЕнтар) никада није објаснио порекло своје имовине у срцу врачарских пашњака – два стана и 4 гараже, у Метохијској улици и у улици Чернишевског, у вредности пола милиона евра. Одакле Поношу пола милиона евра?
Здравко Понош је толико лоше обављао посао начелника Генералштаба, да су га Тадић, тада председник Србије и Шутановац, министар одбране, не само сменили, већ су га касније отерали и из војне службе. Понош је, чак и за укус прозападниих Шутановца и Тадића, исувише отворено радио за интересе САД и НАТО. Службе су забележиле Поношево обећање америчком сенатору (2006.) да ће састав војске смањити са 62.000 на 27.000 људи, да ће затворити бројне касарне и да ће се потрудити да промени начин размишљања у нашим оружаним снагама, а посебно код официрског кадра. Америчке дипломате су у депешама, које је објавио Викиликс, обелоданиле да у срцу реформе система одбране у Србији имају Поноша, човека који има став и оријентацију која је у складу са америчким интересима. Депеше Викиликса, тј. депеше из амбасаде САД у Београду, су о Поношу рекле: „26.5.2006.Број депеше:06БЕЛГРАДЕ842 – У срцу реформе система одбране у Србији имамо Здравка Поноша, човека има став и оријентацију која је у складу са америчким интересима“; и још: „2.6.2016. Број депеше:06БЕЛГРАДЕ880-Амерички сенатор Џим Инхоф после посете Србији констатовао да је Понош недвосмислено опредељен за улазак српских оружаних снага у НАТО. Као најважније, Понош је рекао да промена стања свести оружаних снага, а нарочито официра, представља највећи изазов“.
Када је Здравко Понош био у посети САД, у мају 2007. српски ББЦ је известио о Поношевој посети Пентагону:
„Разговарали смо и о остваривању високих професионалних стандарда Војске Србије – а то чине знање, инероперабилност, штабне процедуре. На том плану, имамо комплетно опредељење да преузмемо стандарде НАТО, рекао је генерал Понош после разговора које је у понедељак водио у Пентагону“. О посвећености Поноша НАТО-у, писао је и лист „Време“ од 19.07.2007. који је Поношу посветио и насловну страну са насловом : „Генерал Здравко Понош – ВОЈСКА СРБИЈЕ ПО НАТО СТАНДАРДИМА“. У том интервјуу Понош каже: „А који је то квалитет и који је то стандард – па то је НАТО стандард. И шта је најбоље у овом моменту што свет има, то су НАТО стандарди у области војске. Зато је наше опредељење: хајде да правимо војску која има тај квалитет“.
Хрватски медији су се од новембра 2021. до краја изборне кампање у априлу 2022., утркивали у подршци Поношу. Недељни број хрватског „Вечерњег листа“ (20.03.2022.) изнео је хвалоспеве у тексту под насловом „Генерал који жели срушити Вучића тулумарио је у загребачком Кулушићу”. Хрватски портал „Дневно“ је објавио текст под насловом -„Оженио је Хрватицу, Србија се коначно буди!“. „Јутарњи лист“ је објавио текст под насловом „Опорбени адут против Вучића: Генерал ожењен Хрватицом“.
Ако неко не верује мени, ево шта о Поношу каже генерал-мајор, проф.др. Митар Ковач. Генерал Ковач каже: „Размишљајући о Здравку Поношу данас и сећајући се тог времена, јасно се препознају негативне особине личности:1. Без развијеног осећаја о потреби одбране завичаја – села Голубића, Книна, РС Крајине у рату 1991.-1995.године. Зашто није тада командовао батаљоном или бригадом у Крајини ако је прави официр, патриота? Могао се тада препоручити као патриота. Очигледно, било је лакше бити у Београду. Каријериста – Постао је генерал без испуњавања општих критеријума за тај чин, уз свесрдну подршку Велике Британије и НАТО пакта. Војнички скромно образован у Србији – након ВТА у Загребу није завршио ни једну војну школу у систему војног школства СФРЈ, СРЈ, нити Србије. Није завршио Командно-штабну школу нити Генералштабно усвршавање. Без трупне командне каријере – Постао је начелник Генералштаба, а да је командовао само водом. Сарадник и љубитељ НАТО пакта – Показао се као промотер НАТО пакта у Србији. Формирао је прву канцеларију у Министарству одбране за сарадњу са НАТО која је прерасла у одељење за сарадњу са НАТО пактом. Везаност за Загреб и Хрватску државу и стране центре моћи – Године проведене у Хрватској, добри односи са представницима хрватске државе, која му је уништила завичај, прогнала народ јесте неразумно понашање“. То о Поношу каже генерал-мајор, проф.др. Митар Ковач.
Да је све ово тачно показују изјаве Драгана Шутановца, бившег министра одбране. Тако Шутановац 8.4.2022. каже о Здравку Поношу: „Човек је најцрњи пример политичког непотизма, за две мирнодопске године три унапређења. Како је могуће да га баш нико од најближих сарадника како из Војске Србије, тако из МСПа, а очигледно и из НС није подржао, баш нико! Живојин Мишић није имао толико унапређења ни за време ЊЊИ! Наравно да је слагао и за стан. Остао је у восјци само да би добио стан и то не на Бежаниској Коси као други генерали већ је измолио Бориса Тадића да ургира да се њему додели стан на Врачару“.
Ко су „нови“, „млади“ Поношеви функционери?
Подсетићу да Здравко Понош има 60 година. Млада нада.Већ сте претпоставили да Поношеви функционери, које је представио, нису ни нови, нити млади. Само њих двоје има 40 година, седморо има педесет и нешто, а остали, њих 13 су пензионери, и имају између 65 и 76година. Просек година ових двадесетдвоје људи је преко 62 године. Већина ових људи је била на власти као чланови ДС. Већина њих су били чланови Јеремићеве странке НС. Већина њих су богати или добростојећи. Један од њих је супербогати тајкун. Понош жели да има свог тајкуна, као што је Тадић некада у ДС-у, имао свог тајкуна. Представићу вам 22особе које је Понош представио на својој КЗШ, који ће бити окосница Поношеве странке.
1.Зоран Дракулић (70), тајкун и председник клуба Привредник. Финансијер ДСС током 8година. Био је кандидат ДСС 2004. за градоначелника Београда. Антиталенат за политику. Велики критичар садашње власти.Поводом силних економских идеја које он данас предлаже критикујући власт треба му поставити питање, због чега те идеје није реализовао од 2000.до 2008. године, када је његова странка ДСС, била на власти? Дракулић је почетком 2005. хтео да постане, мимо правила и Статута ДСС, прво потпредседник, а потом и председник ДСС, због чега се разишао са том странком. Шеф Дракулићевог штаба за кандидатуру за градоначелника 2004. је био његов пријатељ, тада адвокат Владан Вукосављевић, бивши министар културе. Колико видимо, Дракулић неће да уложи новац да би се СЦ регистровала као странка. Он изгледа има амбиције, као и у ДСС, да преузме Поношеву странку, и да онда уложи новац у своју странку. За сада је члан Поношеве СЦ.
2.Игор Авжнер (57). Бивши функционер Г17, и пословни сарадник Г17. Спин доктор и пријатељ Млађана Динкића. Власник и директор маркетиншке агенције „Фоцус Цоммуницатионс“. Авжнер је током континуиране власти странке Г17, од 2000. до 2012., добијао многе јавне функције, попут саветника за медије министра економије, Млађана Динкица. Још више је његова маркетиншка агенција добила послова на изради реклама за јавне институције, као што јенпр. Народна банка Србије. Сходно непотизму, његова супруга Ивана Авжнер је као кадар и функционерка Г17, од 2006. је била заменик секретара Секретаријата за културу Градске управе. Од 2008. била је на месту градског секретара за културу. Нико не зна, али ја знам да је Авжнер почетком деведесетих био члан ДС и ДСС на Старом граду. Тек касније је постао члан Г17. Сада је члан Поношеве СЦ.
3.Дијана Вукомановић (55) је бивша чланица и функционерка СПС, од 1996. до 2016. Бивша потпредседница СПС. Позната је по физичком сукобу из 2016. са функционерком СПС Иваном Петровић. До недавно је била члан председништва Народне странке Вука Јеремића, и председница форума жена у Јеремићевој странци. Сада је чланица Поношеве СЦ.
4.Бојан Димитријевић (54), историчар. Био је вишедеценијски функционер ДС. Димитријевића критичари оптужују да својим радом промовише „академски историјски ревизионизам” којим рехабилитује квинслишке покрете. Димитријевић се у неколико наврата јавно афирмативно изјаснио о улози Милана Недића и Драже Михаиловића у Другом светском рату, залажући се за њихову рехабилитацију, због чега је искључен из Демократске странке. Био је члан НС. Сада је члан Поношеве СЦ.
5.Богдан Стојановић (40), политиколог. Бивши члан председништва Јеремићеве Народне странке. Медији су известили да је Стојановић крајем јануара 2021. Ђиласа упоредио са Хитлером. Интересантно је да је Стојановић у медијима више пута хвалио Вучића и његову политику. Нпр. 07.04.2022. је у изјави за „Курир“ рекао: „Показало се да је ипак досадашња власт са СНС на челу добро балансирала и за сада одолева утицајима. Влада ће бити стабилна, очекујем нека нова лица, али ће и даље најауторитативнија политичка фигура бити председник државе Александар Вучић, који ће, као председник Србије, усклађивати политику с будућом републичком владом“. Сада је члан Поношеве СЦ.
6.Јован Јовановић (52). Некада кадар и функционер Г17, потом функционер и посланик ЂБ.Потом је подржао Сашу Јанковића 2017. Основао је своје удружење „Грађанска платформа“. Био је амбасадор у Индонезији од 2012. до 2014. Сада је члан Поношеве СЦ.
7.Соња Павловић (65), је бивша функционерка ЂБ, бивша народна посланица ЂБ и бивша заменица председника организације „Грађанска платформа“ Јована Јовановића. Сада је чланица Поношеве СЦ.
8.Михајло Бркић (56), је пре него што је постао амбасадор у Кувајту, био високи функционер ДС у Војводини, верни сарадник Бојана Пајтића, и био је директор Фонда за развој Војводине, до 2010. Био је члан НС. Сада је члан Поношеве СЦ.
9.Софија Мандић (40) је представљена од стране Поноша, као неко ко неће бити члан организације, али ће помагати у области владавине права. Софија Мандић је правница и активисткиња за људска права. Чланица је Управног одбора Центра за подршку женама, и дугогодишња ауторкааутошовинистичког медија „Пешчаник“. Припадница „Друге Србије“. Секретарка Управног одбора ЦЕПРИС-а, правне филијале Ђиласа и „Друге Србије“, коју предводе Миодраг Мајић, Невена Петрушић, Владимир Бељански, Слободан Бељански итд. Сада је саветник Поношеве СЦ.
10.Слободан Цвејић (56) је бивши члан Савета РЕМ. Професор је на Филозофском факултету у Београду. У фебруару 2020. Скупштина Србије га је, као кандидата Одбора за културу и јавно информисање Скупштине АП Војводине, изабрала за члана Савета РЕМ. О свом избору у РЕМ је самрекао, хвалећи СНС: „У овој конкретној ствари, ја само морам да одам признање СНС-у што никакав притисак, никакву комуникацију са мном нису правили око тога, пристали су на оно што је био део договора“. Сада је члан Поношеве СЦ.
11.Зоран Вајовић (66), бивши службеник Филипа Цептера, бивши амбасадор у Азербејџану, од 2011. до 2014. Лист „Политика“ је 08.08.2014. објавио текст „Цептер република у српској амбасади у Бакуу“ у коме каже да се Вајовић у Бакуу понашао недипломатски и да је заступао интересе компаније „Цептер“, а не Србије. У „Политици“ у том тексту стоји и: „Вајовићево понашање објашњава се, између осталог, његовим пословним везама са Азербејџанцима. Вајовић је, каже наш саговорник, иначе човек бизниса јер је у дипломатију буквално ускочио као Тадићев кадар и то из „Цептера“. Неки медији су пренели и да се Вајовић „прославио“ по томе што је усред амбасаде Србије наводно прогласио „Цептер републику” и угошћавао бројне певаче. Према сазнањима нашег саговорника, после опозива Вајовић је остао у Бакуу где ради за једну тамошњу фирму“. Бивши члан ДС и НС. Сада је члан Поношеве СЦ.
12.Душко Лопандић (65), пензионер. Симпатизер ГСС и ДС, потом НС и Јеремића. Био је амбасадор у Португалу и у седишту ЕУ. Смењен је са дужности амбасадора у ЕУ 2016. због нереаговања на припрему изложбе о усташком кардиналу Степинцу у седишту Европског парламента. У интервјуу тајкунском листу „Данас“ 19.6.2022. показао је шта ће бити спољна политика Поношеве странке „Србија Центар“. Цитирам Лопандића: „Србија оваквом спољном политиком пуца себи у ногу и улази у процес самоизолације. У интересу земље је да се бар делимично усклади са политиком ЕУ и Русији уведе санкције“. Дакле, једна од тачака политике Поноша је да Србија Русији уведе санкције. Сада је члан Поношеве СЦ.
13.Јелица Курјак (70), пензионерка. Бивша амбасадорка у Русији. Бивша симпатизерка ГСС, ДС и НС. Функционерка Хелсиншког одбора за људска права. Сарадница Соње Бисерко, низ деценија. Амбасадорка у Москви је била невероватних 8 година, од 2004. до 2012. Помогла је Црној Гори да стекне независност, залажући се за то као амбасадор у Русији. У то доба Русија је и сама имала интерес да ЦГ постане независна. Сада је члан Поношеве СЦ.
14.Зоран Басараба (69), пензионер.Био је 1992. био шеф кабинета, америчког држављанина Милана Панића, председника владе СРЈ. Бивши члан ДС и НС. Члан је злогласне Рокфелерове Трилатералне комисије у Србији која делује под именом “Еаст-Њест Бридге”. Од 2000. до 2004. био генерални секретар МСП, као кадар ДС. Сада је члан Поношеве СЦ.
15.Душан Црногорчевић, пензионер (74).Бивши ДОС-ов помоћник Министра за иностране послове 2003., тада симпатизер ДС, потом ДСС. Пре тога је био симпатизер СПС. Од 2015. до 2019. био амбасадор Србије у Немачкој. После је постао симпатизер НС и Јеремића. Сада је члан Поношеве СЦ.
16.Милован Божиновић, пензионер (75). Био је симпатизер ДОС и ДС, потом Вука Јеремића и НС.Амбасадор у Немачкој од 2001. до 2005. Бивши амбасадор у Бечу, опозван 2013. Сам је 2013. године рекаода је опозван због тога што је био амбасадор ДОС-а, у Берлину после петооктобарских промена.Сада је члан Поношеве СЦ.
17.Драган Делић, пензионер (70). Делић је био на функцији директора Клинике за Инфективне болести до 2014. године када је смењен. „Професор Делић је у сукобу интереса, јер је изабран за директора Лекарске коморе Србије и због тога је разрешен дужности директора“ – рекао је Тањугу тадашњи директор КЦС, Миљко Ристић. Сада је члан Поношеве СЦ.
18.Петар Булат, пензионер (65).Доскорашњи проректор за наставу БУ. Сада је члан Поношеве СЦ.
19.Рајко Богојевић, пензионер (74).Бивши амбасадор у Пољској. Бивши члан ДС и НС. Члан Поношеве СЦ.
20.Слободан Раковић, пензионер(76). Бивши амбасадор у Гвинеји, и бивши Директор одељења за Африку и Блиски Исток, МСП. Бивши симпатизер ДС и НС. Сада је члан Поношеве СЦ.
21.Славиша Савић (50), предавач на ФПУ. Дуги низ година сарађује са агенцијом Игора Авжнера. Као особа повезана са Авжнером и његовом супругом,добијао је послове од државних установа,којима се хвали у својој биографији (Дани Београда манифестација, 2007.,Београд је свет, 2008., Белеф фестивал, 2008.„Купујмо домаће” кампања, 2004.; 200 г. Београдског Универзитета, 2007.; „Доситеја” фондација, 2009.; „Нематеријално наслеђе”, Етнографски музеј, 2011. итд.). Све ти послови су добијени у доба када је супруга Игора Авжнера била заменик секретара и секретар за културу града Београда! Савић је дизајнер и сарадник аутошовинистичког сајта „Пешчаник“. Сада је члан Поношеве СЦ.
22.Јован Тамбурић (70) је председник нерепрезентативног и маргиналног „Синдиката пензионисаних војних лица“. Понош је Тамбурића својевремено поставио за заменика директора Инспектората одбране у министарству одбране. Тамбурић је био симпатизер ДС, и после пензионисања је учествовао на свим опозиционим скуповима, попут оних које су организовао „1 од 5 милиона“. Сада је члан Поношеве СЦ.
Међу функционерима Поношеве странке су најбројнији бивши кадрови Јеремићеве Народне странке (претходно је вечина њих била у ДС-у). Да ће Понош „красти“ кадрове Јермићу, поред многобројних наведених, то доказују и нови Поношеви кадрови, Слободан Илић, бивши председник одбора Народне странке из Старе Пазове, Слободан Трњаков, бивши председник сомборског одбораНС, Стефан Станчић бивши председник краљевачког одбора НС,и Дејан Куља, бивши председник тителског одбораНС.
Кад прочитате списак свих ових људи у годинама (просечно су стари преко 62 године) неминовно се упитате који мотив имају сви ови рециклирани бивши припадници ДС, НС,ДСС, СПС, ЂБ и Г17, од којих је већина у седмој деценији живота, да се прикључе шездесетогодишњем Поношу и његовој странци, која је настала као дериват Јеремићеве странке (а НС је дериват распале ДС)? Који је њихов мотив да се прикључе компромитованом Поношу и да се баве политиком, под старе дане? Једини могући одговор, је да се ради о најјачем мотиву, најјачем опијату- жељи за влашћу, жељи да опет окусе моћ. Ова братија заиста верује да ће Понош једнога дана поново доћи на власт, а са њим и они.Чувена индијска пословицакаже: „Ко је опијен вином, пре или касније се отрезни; ко је опијен властољубљем, не трезни се никада“.
Аутор је посланик и члан председништва СНС
https://prst.rs/nebojsa-bakarec-ponos-bez-srca/