Питања за Ивана Пернара из Живог зида из Хрватске
Нисам хтео да коментаришем српску еуфорију око Ивана Пернара из Живог зида из Хрватске, али он, изгледа, баш жели да се потруди да, као и деда му, Србе прави будалама.
Није отишао из Београда, није ни изашао са „места злочина“, а већ је најавио како иде у Вуковар да обележава „српску агресију“, па и Србе оптужи за Вуковар. Није му ни то било довољно да се „захвали“ за долазак у српску скупштину да види где су му деда и Радић тражили рачун за „српску крв“, а почео је да држи лекције Србима да морају да признају геноцид у Сребреници да би дошло до помирења, јер, јелте, Муслимани нас воле, али не можемо да се помиримо док не признамо геноцид. Изгледа да га посета Вуковару мотивисала да прича и о Сребреници. Лицемерно!
Сад, Пернар хоће помирење са Србима? У реду, лепо.
Зашто онда не дође у исту ту, српску скупштину, 20. јуна, стане за говорницу и не каже:“Извините Срби за речи мога деде и његовог колеге Радића о плаћању ваше крви. Ви сте, Срби, исто страдали у Вуковару од наше руке и на данашњи дан, 20. јуна, ја ћу отићи у Вуковар, на Дунав у Вуковару и бацити један венац у Дунав за све оне Србе које су моји сународници послали Дунавом да плутају за Београд од маја до новембра 1991. године, а највише их је плутало баш током јуна. Знам, Срби, да смо изазвали клања у Вуковару и знам да ви знате за Овчару. Срби, ово је моја рука помирења“. Зар не звучи лепо и искрено?
Нема праведног Србина на овом свету који неће признати да се на Овчари и у Сребреници десио злочин у српско име, али постоји много Срба који су спремни да седну са Пернаром и његове теорије о само хрватском страдању у Вуковару и геноциду у Сребреници мало превише доведу у питање. Можда Пернар и зна за српско страдање у Вуковару, али не сме да каже, јер онда не би био део Сабора, али је онда лицемерно говорити о помирењу са Србима, ако не желиш својој јавности да објасниш да су и Срби страдали и ако не желиш да ПРИЗНАШ, како каже, српско страдање у Вуковару. Питање: зашто југословенштина (не знам погрднији израз за ту српску трагичну заблуду) мора увек да се ломи преко српских леђа? Зашто увек ми морамо да испадамо овце? Зашто једном не одлучимо да се сломи преко њихових и да они направе један корак и нешто признају? И српска теорија да се манемо историје и гледамо у будућност је гурање ствари под тепих и припрема нових клања у будућности. Без покајања и признања, те бајке о будућности мачку о реп могу да се окаче.
И оно Пернарово помињање агресије НАТО на Југославију, сада се испоставља, јесте једно лицемерје за унутрашње потребе критике власти и уласка у НАТО. Зашто Пернар не критикује своју власт, ако има циљ помирење са Србима, тако што ће је терати да обележи српска страдања и да призна српско страдање у Вуковару? Ееее, не дај враже да помене!
На новом статусу је рекао да су Срби сами организовали одлазак из Крајине у Олуји. А 200 000 усташа је кренуло у шетњу?
Е луди, луди Срби.
Извор Фејбук профил Ненада Узелца