НИШТА ОД ИЗБОРА! Брнабићка најавила велики рад

Избора највероватније неће бити у јулу. То је индиректно потврдила председница Народне скупштине Ана Брнабић у уторак на седници парламента, али и на скупштинском колегијуму, најавивши да ће парламент радити и у јуну. Ако је судити према њеној најави, то практично значи да Скупштина неће бити распуштена 28. маја, на дан који се наводи као последњи рок за распуштање Скупштине и расписивање ванредних парламентарних избора.

Иако председник државе Александар Вучић данима најављује да су нам избори “на дохват руке”, све су мање шансе да они буду 12. јула. Саговорник Нове потврђује да ће скупштинско заседање “ући дубоко у јун”, те да се због тога може закључити да се неће гласати у јулу.

Посланици су у уторак на трећој седници Скупштине отворилли расправу о предлозима измена и допуна четири изборна закона које је предложио посланик Српске напредне странке Мирослав Петрашиновић.

Говорећи у Скупштини и позивајући се на наводе опозиције да се у мају не зна да ли ће избора бити у јулу, Брнабић је изјавила да изборна кампања у неким европским државама траје између четири, шест и осам недеља.

Она је том приликом, између редова, рекла да ће Скупштина радити и током јуна месеца. Чињеница је да то не би било могуће уколико су избори предвиђени за јул месец, с обзиром да је последњи рок за распуштање Скупштине и расписивање избора 28. мај.

Да ће Скупштина интезивно радити и током јуна, потврдио је за Нову Павле Грбовић, председник Покрета слободних грађана који је рекао да је то најављено на скупштинском колегијуму у понедељак.

Скупштина ће радити у јуну
“У уторак током заседања се говорило о томе да, поред ових, постоје и друге ОДИХР препоруке које треба обрадити, као што је рецимо Закон о финансирању политичких активности. Такође, очекује се и финално мишљење Венецијанске комисије на одговоре ове радне групе. Тако да је за очекивати да ће се ући дубоко у јун, али до када, то тачно не бих могао да кажем”, каже Грбовић.

Лидер ПСГ потврђује и да то, практично, значи да летњих избора неће бити.

“Али оно што је релевантна информација, која се извлачи из тога, јесте да би то значило да неће бити избора у јулу. Наравно, под условом да је све то тачно, јер увек мора да се задржи неки степен сумње. Да би се десили избори у јулу, председник Владе Ђуро Мацут мора да упути писани предлог за распуштање Народне скупштине и самим тим парламент више не би имао капацитет у јуну месецу да доноси и да усваја законе”, објашњава Грбовић и додаје:

“Притом, било би јако чудно, мада не и необично, да Скупштина мења изборне услове у току изборне кампање. Додуше, то смо имали 2024. године али за локалне изборе, а никада нисмо имали да се изборни услови мењају, односно да се закони доносе у току саме кампање. Тако да једно искључује друго. Ипак, ограда је колико се може веровати представницима режима”.

Недавно је социолог Иван Живков за Н1 рекао да помињање избора представља „коску“ која је бачена опозицији, медијима и јавности да би се сви бавили причама о томе, а не оним што заиста дешава у друштву и што би требало да буде разлог за останак или за смену власти.

Такође, Живков је истакао да је 28. мај последњи термин за расписивање избора за 12. јул, који се наводио као готово известан датум за расписивање избора, што је рекао председник Народног покрета Србије Мирослав Алексић.

„А ту има један предкорак. Иако Вучић инсистира на томе да је надлежна институција, заправо није. Да би распустио Скупштину и расписао изборе, он претходно мора да добије образложени предлог Владе“, објаснио је Живков.

Он је закључио да Влада Србије није у мандату да му такав предлог у овом тренутку упути, зато што је у Скупштини покренута процедура о покретању расправе о поверењу Влади.

Говорећи о овој расправи, Павле Грбовић за Нову каже да је намера власти да се седница о неповерењу Влади одржи до краја маја, како би остала у оквиру редовног заседања.

“Не верујем у летње изборе”

Треба подсетити и да је политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић рекао за Нову да не верује у летње изборе и да за то постоје два разлога.

“Први фактор за пролонгирање избора је пре свега став Брисела. О њиховом мишљењу и ставовима, Вучић свакако мора да води рачуна, поготово после онога што смо видели у Мађарској. Не очекујем неке велике промене у том погледу, или, не дај Боже, поправљање изборних услова. Али барем неку врсту симулације да се усвајају и препоруке ОДИХР-а и Венецијанске комисије и да се иде у неку нормализацију. Потребан је макар утисак или илузија о томе да не би изгледало као да му попуштају или да му дају бланко карту и подршку, као много пута раније”, рекао је Вукадиновић за Нову.

Други фактори су унутрашње околности у држави, у које су према Вукадиновићевој процени, укључене бојазни и наде Александра Вучића.

“С једне стране, бојазан да би то расписивање избора поново подигло политичку температуру у земљи која је ипак претходних годину дана нешто спуштена, више или мање, и да би разбуктало протесте који су углавном утихнули или су мањег интензитета него раније, јер би то могло разгорети те протесте. С друге стране, његова нада да би у наредном периоду могао, ако не побољшати свој рејтинг у смислу подизања подршке, онда барем додатно закувати стање у антирежимским редовима, како унутар саме опозиције, тако и унутар студентског покрета”, истакао је Вукадиновић.

Између осталог, оно што недељама компликује политичку сцену у Србији јесте чињеница да је Вучић досад више пута слао контрадикторне поруке о ванредним парламентарним изборима.

Од тврдњи да су „на дохват руке“, до тога да ће бити одржани тек када „надлежна институција“ процени да за то постоји потреба. Још 13. априла Вучић је изјавио да би избори могли да буду одржани „до 10. јула, или од септембра до краја године“, уз напомену да одлуку доноси „надлежна предметна институција“.

Неколико дана касније, 20. априла, рекао је да ће се „до Ђурђевдана или који дан после“ знати када ће избори бити расписани. Међутим, иако је Ђурђевдан прошао, одлука није саопштена.

Нова.рс