У Србији постоји политички консензус у погледу европске будућности, мада грађани често показују „преференције према ослањању на Русију“, а војна неутралност Србије временски је ограничена, оценили су данас учесници Конференције „Спољна политика Србије – између Брисела и Москве“.
Иако се говори о четири стуба сљољне политике Србије: ЕУ, Вашингтон, Русија и Кина, реална политика је окренута према ЕУ и Русији, а Србија покушава да буде „мост између два света“.
Председница Форума за међународне односе Европског покрета у Србији Јелица Минић рекла је да се на основу изјава високих званичника Србије може закључити да су односи у региону и напредак у процесу евроинтеграција приоритет, али да се увек наглашава и да ће Србија „даље учвршћивати односе са Русијом“.
– У Србији постоји политички консензус у погледу европске будућности, мада се не би могло рећи да постоји друштвени консензус по том питању. Мада је ЕУ главни економски партнер Србије, а потом земље региона, чланице ЦЕФТА споразума, у јавности влада уверење да је економски утицај и значај Русије на домаћем тржишту далеко већи него што говори статистика – казала је Минић.
Она је оценила да је у погледу владавине права и економског просперитета ЕУ и даље има примат, додајући да се чини да је
Унија одлучна да свој допринуос стабилизацији региона учини видљивим.Политиколог Борис Варга рекао је да после распада СФРЈ није била јасно дефинисана спољна политика, а да је Србија од тада прошла кроз три фазе. Како је рекао, прва фаза спољне политике је од увођења вишестраначја у Србији и период изолационистичке политике због ратова на Балкану, као и тежња да се СРЈ прикључи савезу Русије и Белорусије.
– Друга је фаза спољне политике Србије од петооктобарских промена до раздвајања Србије и Црне Горе, и политички заокрет према западу, а трећа је фаза „новог повратка Русије на Балкан“ и нови преокрет ка истоку – каже он.
Како наводи, иако се говори о четири стуба спољне политике: ЕУ, Вашингтон, Русија и Кина, реална политика је према ЕУ и Русији, „а Србија покушава да буде мост између два света“.
Директор истраживања Центра за међународне и безбедносне послове (ИСАЦ Фонд) Игор Новаковић оценио је да је у Србији популаран мит о војној снази Русије, и да су вести које се тичу војне моћи те земље најчитаније.
– Ако погледамо карту света и упитамо се где Србија треба да тражи одговоре на безбедносне изазове, одговор лежи у суседима, ЕУ и НАТО, којима смо окружени – рекао је Новаковић, додајући да је војна неутралност Србије временски ограничена.Србија опредељена за политику војне неутралности, као и да у том оквиру развија сарадњу са НАТО, рекла је данас председница Скупштине Србије Маја Гојковић.
Она се данас састала са председником Парламентарне скупштине НАТО Паолом Алијем, који је казао да је стабилност овог региона важна за стабилност читаве Европе, „при чему је Србија кључна земља“.
– Србија је опредељена за политику војне неутралности, као и да у том оквиру развија сарадњу са НАТО, у склопу расположивих механизама Партнерства за мир, што доприноси очувању регионалне стабилности – казала је она.
Али је напоменуо да је сарадња Србије са организацијом НАТО значајна имајући у виду заједничке изазове тероризма, мигрантске кризе, питања „сајбер“ безбедности и многа друга.
Бета, Танјуг