Широм света одржавају се скупе и велике војне вежбе, које служе између осталог и за демонстрацију моћи великих сила
Протеклих година, готово сваке седмице, широм света хиљаде војника, авиона, тенкова и оклопних возила учествују у некој великој заједничкој вежби, што обично изазива забринутост најближих суседа и увелико подсећа на дане одмеравања мишића Запада и Совјетског савеза.
И док такве вежбе делују као реприза најврелијих дана Хладног рата, нема страха да ће оне довести до стања које је обележило већи део краја прошлог миленијума јер се већ налазимо у новом хладном рату, сматра Марко Ћустић, главни уредник часописа Дефендер, и додаје да су чак и актери практично исти.
„На једној страни су Сједињене Америчке Државе са својим савезницима, Русија је са својим савезницима на другој, уз веома геополитички активну Kину на Пацифику и у Африци, низ регионалних играча који раде само за своју корист и све остале компликације које је глобализација и деколонијализација донела“.
Ћустић истиче да су у данашњем хладноратовском стању присутне три разлике у односу на претходно, а то је да је део источне Европе прешао на западну страну, Руси користе такозвану меку моћ коју су научили од Запада (финансирање медија и невладиних организација, ширење утицаја преко енергетских компанија и слично), и на крају вероватноћа да посредни сукоби прерасту у отворен рат између САД и Русије је минимална.
Kако војне вежбе подижу тензије где год да се одржавају, он наводи да су оружане снаге само у служби политичке воље у већини данашњих држава: „Војна вежба не може изазвати напетост тамо где од раније нема политичке напетости.“
Оно што је добра ствар јесте да су мале шансе да данашње вежбе доведу до новог великог рата.
„Ако трећи светски рат није избио због вежбе НАТО савеза Абле Арцхер одржане 1983, за коју су Совјети били уверени да је то прикривени увод у напад на Варшавски пакт, не верујем ни да ће се то данас догодити.“
Војни аналитичар Денис Авдагић појашњава да су велике удружене војне вежбе, као и све друге вежбе с војне стране, сјајна прилика да се извежба деловање у случају стварне опасности. На њима се изводе симулирани напади, одбрана и заједничко деловање разних родова војске, различитих јединица па и различитих војски.
„Интероперабилност која је посебно значајна у НАТО тестира се управо на великим вежбама на којима учествује већина или све савезничке чланице. Само одржавање великих вежби не значи да се редовно не одржавају оне мање на којима се тестира само један сегмент неког рода војске или само једна способност.“
Авдагић додаје да једнако као што се интероперабилност међу државама тестира и утврђује на великим вежбама, то се ради и са свим родовима војске.
Тако у случају рата уколико нема добре координације и увежбаности заједничког деловања на пример авијације и пешадије, ваздушним нападом се могу изазвати такозване „пријатељске жртве“, што показује колика је важност вежби.
Војни аналитичар истиче да се не сме занемарити ни то што су велике војне вежбе уједно и политичка порука.
Оне су прилика војсци да се приближе грађанима показујући своју моћ, а свакако и политичарима који су обично неизоставни дио штаба вјежбе.
„На крају, великим војним вежбама обично се шаље и порука непријатељу или претњи. Порука може бити како смо спремни на напад или на одбрану.“
РУПЕ У СПОРАЗУМУ
Оно што Запад посебно узнемирује јесте то што Русија, стари хладноратовски „зликовац“, често одржава ненајављене вежбе, а из НАТО су поручили да таква тактика додатно затеже односе са Алијансом.
Авдагић појашњава да је Москва по питању војних вежби нетранспарентнија него што су то чланице НАТО. Он наводи да се све веће вежбе НАТО најављују јавно месецима, ако не и годину дана унапред, а најаве се упућују у складу са прописима ОСЦЕ-овог Бечког документа из 2011. године.
„Управо је то оно што у погледу вежби руских снага изазива највећу забринутост. У задње време није реткост да Русија користећи рупе у споменутом документу ради велике ненајављене вежбе што изазива озбиљну забринутост. “
Са друге стране, Авдагић истиче да су америчке оружане снаге доиста једине глобалне војне снаге, чији војници су размештени широм света и то не само у активним операцијама већ и у базама попут оних у Европи, што значи и да се војне вежбе у којима учествују САД одвијају буквално широм планете.
„Америчка војска је и најинтероперабилнија војна снага јер своје деловање увежбава с највећим бројем војски у свету.“
ВЕЛИKИ ТРОШKОВИ
Оно што је заједничко за све стране јесте да су све тајновите у транспарентности трошкова, односно, ретко се тачно објављују трошкови тих вежби. За пример се може узети свежа руска војна вежба „Kавказ 2016“, у којој учествује више од 12.000 војника, а која ће буџет Москве коштати милионе.
„Угрубо речено, директни трошкови сигурно нису мањи од 10 милиона евра“, оцењује Авдагић, што указује колико кошта једно овако велико напињање мишића. И тиме вежбе показују своју дуалистичку природу.
С једне стране вежбе су доиста потребне, а њихова оправданост постоји уколико верујете да су вам потребне и војне снаге. „Логика ствари каже да уколико нешто поседујете то треба и одржавати. Такође, уколико сматрате да постоји одређена претња или се спремате на војне активности, вежбе су нужне.“
С друге стране, увек је добро преиспитивати трошење средстава из буџета, каже Авдагић. „С обзиром на и даље лошу глобалну економију, смањење тензија, па и обима војних вежби, свакако би било добро не само за прорачуне него и уопште за будућност света.“
Њузвик