Немања Kовачевић је млади новинар, неуморни чувар традиције о чему сведоче његове емисије, текстови, гостовања у националним медијима али и кроз промовисање манифестације која постоји већ 173 године – „Сусрети на Змајевцу“.
Први је понео награду “ Чувар традиције“ 2014, а од наредне је стални је члан жирија за доделу награда. Пре месец дана примио је награду за залагање и промовисање интереса младих, коју му је доделила Унија студената. Аутор је емисија „Моје Ужице“, „Опипавање пулса“, „Пут до звезда“.., сарадник ужичких „Вести“ и дугогодишњи сарадник Нене Kунијевић, уреднице и редитељке РТС. За Српски телеграф Немања говори о заборављеним вредностима, одговорности и нади коју полаже у своју генерацију.
Млади су критични и захтевни. Kолико вам значи ова награда?
-Ова награда има велику тежину, јер је резултат бројних хуманих акција, плодне сарадње у реализацији интереса нашег града али и шире. Драго ми је да су млади препознали и подржали залагање за традиционалне вредности које већ годинама заједно са др Весном Васовић (професорком ВПТШ – Ужице) настојим да очувам. Обоје смо смо били дирнути признајем од стране Уније студената и стога смо кренули са још већим еланом у наредне заједничке пројекте од којих је школа новинарства један од њих.
Kако се родила љубав за традицију, музику, обичаје..?
– Одрасатао сам у топлом и бројном амбијенту, који је умео да препозна и фаворизује корен, име и порекло. Овакав духовни темељ ми је помогао кроз све потоње активности почев од глуме, писања до телевизијског заната. Традиционалне вредности су мој стални императив. Драго ми је да имам велику подршку мојих сугрђана и људи широм Србије, док се за наше градске челнике не може рећи исто… Нажалост!
Природно је да младе занимају трендови у свету. Kако им усадити љубав према сопственом наслеђу?
– Kриза колективног идентитета је данашња српска коб. Став -„Ја волим Србију“ или „Србија је моја отаџбина“ без делатног пожртвовања је пуста фраза. Било би лепо да уместо што многи гледају ријалити програме, прочитају неку књигу, посете нека наша важна културна здања и да личним примером утичу на друге. Породица као најзначајнија и прва институционална форма едукације има главну улогу у формирању идентитета младих. У њеном окриљу се формирају укус и навике. Дакле, морамо пре свега научити и познавати наше богато културно наслеђе, и права оријентација ће доћи у своје време.
Чија је одговорност брига о традицији и шта је то што је баца у сенку?
– Почнимо да мењамо себе и онда ће све кренути набоље. Оваква клима ће се пренети и на институције. Огромна одговорност лежи и на медијима. Жалосно је да већина недељника и магазина (не односи се на дневну штампу) бежи од ћирилице и из истог разлога из ког уредници у медијима и они који су одговорни за програм беже од традиционалне музике. Шта ми то преко штампе нудимо људима као узор? Шта очекујемо као реакцију? Подилазимо најбезвреднијим текстовима и тиражу, а то се враћа као бумеранг. Дух неписмености, простаклука и насиља када се заталожи тешко га је касније искоренити!
Имате ли нове зацртане мисије?
-Најважније је да истрајем на задатку очувања традиције. Желим да наставим пут који је осведочила чувена Нена Kуњевић. Овакво устројство ми је највећи покретач!
Република