Милан К., син Јулке Костањчек, једне од идентификованих жртава рата деведестих година прошлог века у Хрватској: Остао сам је жељан читавог живота
НЕМА ни косе, ни зуба, само једна чељуст. А сећам се, имала је седу косу када ју је прогутала „Олуја“, у њеној 80. години. Преживела је страхоте Јасеновца и Други светски рат, али овај последњи деведесетих није успела. Остао сам је жељан читавог живота.
Овако, у исповести за „Новости“, тешка срца говори син трагично настрадале Јулке Костањчек (1914) Милан К. после идентификације њених остатака у Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу.
Према подацима Документационо-информационог центра „Веритас“, у овој установи, осим ове несрећне жене идентификовани су посмртни остаци још 17 Срба. Они су страдали у периоду од 1991. године до 1995. на територији Хрватске и бивше Републике Српске Крајине. Пронађени су у масовним, заједничким и појединачним гробницама у протеклих 16 година.
Број жртава пронађених и идентификованих од стране других установа на поменутим подручјима је много већи. Ексхумирано је 1.396 лешева српских жртава, од чега је до сада идентификовано 1.003.
Унесрећене српске породице и даље трагају за несталима. На „Веритасовом“ списку као нестале воде се 1.843 особе. Међу њима је 1.303 цивила, од чега 506 жена.
Надајући се и овај пут да је ископан неко од њихових најмилијих, да коначно оду на гроб да се моле за његов мир, напунили су у протекли петак поменути Завод за судску медицину. Било их је, како каже Милан, педесетак. Никада, додаје, неће заборавити мучну сцену када је отишао тамо због идентификације.
– Ушао сам у ходник, у њему столица а поред две витрине пуне лобања и костију – спорије говори Милан. – Пришла ми је једна докторка и рекла да се мој ДНК 98 одсто поклапа са пронађеним остацима и да је реч о старијој жени. Знао сам да је она. Моја мајка.
Неутешни син каже да је њена судбина била веома тешка. Мир није осетила. Само немаштину, злобу и страхоте рата. Мајчиног лика готово се и не сећа, није је малтене ни виђао. Сећа је се по писмима. То му је остало од ње.
– Дописивали смо се преко Црвеног крста, Унпрофора, више не знам ни сам – каже Милан. – Али у њима смо писали само о основним стварима, није било места да се дотичемо старих рана и распредамо о прошлости.
Он живи у Сиску, у Хрватској. Моли да му не помињемо презиме јер има кћерку која живи у Загребу, па не би да она доживљава неке непријатности због његове исповести.
Трпео је, каже, свашта цео живот, успео је да доживи са супругом пензију, па нема више снаге да се бори и трпи.
ЈЕДИНА У СЕЛУ
ПРЕМА подацима „Веритаса“, Јулка Костањчек (1914) је била једина у селу Дрљаче код Сиска када су упали хрватски војници почетком августа 1995. године и убили је. Они су злочин починили у акцији под кодним називом „Олуја“ коју су извели у поменутом периоду на заштићено подручје УН сектор „Север“ и „Југ“.
Новости